Luka 11
1 Jekhvar kana o Isus završisardas e molitvava, avilo dži leste jek katar e učenikurja thaj phendas lešće: “Gospode, sikav men te molimen sago kaj o Jovano savo bolelas sikada pire učenikonen.”
I kad se moljaše Bogu na jednom mjestu pa presta, reèe mu neki od uèenika njegovijeh: Gospode! nauèi nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauèi svoje uèenike.
2 O Isus phendas lenđe: “Kana molin tumen, phenen: ‘Dade amareja ando nebo! Neka avel sveto ćiro alav! Neka avel ćiro carstvo!
A on im reèe: kad se molite Bogu govorite: oèe naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da doðe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu;
3 Mangro amaro deamen svako đes!
Hljeb naš potrebni daji nam svaki dan;
4 Thaj jarto amenđe amare e bezeha, sago kaj amen jartosaras svakonešće ko sagrešil protiv amende thaj na de te peras ande kušnja!’”
I oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.
5 Askal o Isus phendas lenđe: “Zamislin te džan ke tumaro drugari ande opaš e rjat thaj phenen lešće: ‘Drugarina, deman udžile trin mangre.
I reèe im: koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoæi i reèe mu: prijatelju! daj mi tri hljeba u zajam;
6 Kaj avilo mungro drugari katar o drom, a naj man so te čhav angle leste te hal!’
Jer mi doðe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;
7 A okova andral phenel lešće: ‘Na dosadisar manđe! O vudar si već phandado, a e čhavrora si manca ando kreveto thaj soven. Naštik uštav te dav tut.’
A on iznutra odgovarajuæi da reèe: ne uznemiruj me; veæ su vrata zatvorena i djeca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.
8 Phenav tumenđe: Ako či ni uštel te deles kaj si lesko drugari, uštela te del les zbog godova kaj lešće drugare naj ladžavo te avel uporno.
I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaæe i daæe mu koliko treba.
9 Isto gajda phenav tumenđe: Manđen thaj delape tumenđe! Roden thaj araćhena! Maren po vudar thaj putrelape tumenđe!
I ja vama kažem: ištite i daæe vam se: tražite i naæi æete; kucajte i otvoriæe vam se.
10 Kaj ko god manđel, primil. Ko rodel, araćhel. Ko marel po vudar, putrelpe lešće.
Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvora mu se.
11 Savo dad maškar tumende kana o čhavro lesko manđel lestar mačho, del les umesto mačho sap?
Koji je meðu vama otac u koga ako sin zaište hljeba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mjesto ribe zmiju?
12 Ili kana manđel angro, zar dela les škorpijono?
Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?
13 Ako tumen, vi ako sen bilačhe, džanen te den lačhe darurja tumare čhavrenđe, kozom majbut tumaro nebesko Dad dela Sveto Duho okolen save manđen lestar!”
Kad dakle vi, zli buduæi, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko æe više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu u njega?
14 Jekhvar o Isus trada e bilačhe duho andar o manuš savo sas nemo. Kana inkljisto o bilačho duho, o nemo manuš počnisardas te ćerel svato. Thaj o but o them divisajlo.
I jednom izgna ðavola koji bješe nijem; kad ðavo iziðe progovori nijemi; i diviše se ljudi.
15 A varesave lendar phendine: “Vo tradel e bilačhe duhonen e Veelzevulešće silava, savo si e benđengo knezo.”
A neki od njih rekoše: pomoæu Veelzevula kneza ðavolskoga izgoni ðavole.
16 A aver iskušisardine e Isuses gajda kaj rodenas lestar varesosko znako andar o nebo kaj o Del bičhalda les.
A drugi kušajuæi ga iskahu od njega znak s neba.
17 Ali o Isus džangla lenđe gndimata thaj phendas lenđe: “Ako e manuša andar isto carstvo borin pes maškar peste von uniština piro carstvo. Vi ako e familijaće članurja borinpes maškar pende, uniština piri familija.
A on znajuæi pomisli njihove reèe im: svako carstvo koje se razdijeli samo po sebi, opustjeæe, i dom koji se razdijeli sam po sebi, propašæe.
18 Ako si o beng ande peste podelime, sar ačhela lesko carstvo? A tumen phenen kaj me e Veelzevulešće silava tradav e bilačhe duhonen andar e manuša.
Tako i sotona ako se razdijeli sam po sebi, kako æe ostati njegovo carstvo? kao što kažete da pomoæu Veelzevula izgonim ðavole.
19 Ako me e Veelzevulešće silava tradav e bilačhe duhonen andar e manuša, kašće silava askal tumare učenikurja traden len? Gajda von korkoro dokažina kaj najsen ando pravo.
Ako li ja pomoæu Veelzevula izgonim ðavole, sinovi vaši èijom pomoæu izgone? Zato æe vam oni biti sudije.
20 Ali ako me e Devlešće silava tradav e bilačhe duhonen, čačes avilo tumende o carstvo e Devlesko.”
A ako li ja prstom Božijim izgonim ðavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.
21 O Isus još phendas: “Džikaj god o zuralo manuš, lačhe naoružime, araćhel piro ćher, lesko barvalipe si sigurno.
Kad se jaki naoruža i èuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;
22 Ali te avel o majzuralo lestar, svladila les thaj otmil lešće sa lesko oružije ande savo uzdilaspe, a o pleno razdelila.”
A kad doðe jaèi od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdijeli što otme od njega.
23 Zato ko naj manca protiv mande si. Thaj ko manca či ćidel, rspil.
Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.
24 Askal o Isus phendas: “Kana o bilačho duho inkljel andar o manuš, lutil pe puste thana thaj rodel pešće than kaj šaj te odmoril pes. A kana či araćhel o than, phenel: ‘Boldava man ande mungro ćher, ando manuš andar savo inkljistem.’
Kad neèisti duh iziðe iz èovjeka, ide kroz bezvodna mjesta tražeæi pokoja, i ne našavši reèe: da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;
25 Thaj kana areslo o bilačho duho arakhlas e manuše savo si sago o čučo ćher, šlado thaj lačhardo.
I došavši naðe pometen i ukrašen.
26 Askal džal thaj lel pesa efta aver duhurja, majgore lestar thaj del andre thaj okote nastanilpe. Po krajo godole manušešće avela majgore nego kaj sas lešće po početko.”
Tada otide i uzme sedam drugijeh duhova gorijeh od sebe, i ušavši žive ondje; i bude potonje èovjeku onome gore od prvoga.
27 Dok o Isus godova phenelas, varesošći manušnji kaj sas maškar o but o them čhutas muj: “Blagoslovime o đi ćire dejako savo inđardatu thaj e čuča save pilan!”
A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reèe mu: blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!
28 O Isus phendas: “Još majblagoslovime si okova savo ašunel o alav e Devlesko thaj ačhel paćivalo!”
A on reèe: blago i onima koji slušaju rijeè Božiju, i drže je.
29 A vo phenda laće: “Tumen manušalen save train ande akaja vrjama sen bilačhe manuša. Tumen roden znako. Ali aver znako či delape tumenđe osim e čudurja save o Del ćerdas palo Jona.
A narodu koji se skupljaše stade govoriti: rod je ovaj zao; ište znak, i neæe mu se dati znak osim znaka Jone proroka;
30 Kaj okova so sas e Jonasa sas znako e manušenđe save trainas ando gav savo akhardolas Niniva, ande savo o Del bičhalda les. Gajda okova so manca dogodilape avela znako kaj man, e Čhave e Manušešće, o Del bičhaldas akale themešće.
Jer kako što Jona bi znak Ninevljanima, tako æe i sin èovjeèij biti rodu ovome.
31 Po đes kana avela e Devlesko sudo, e carica savi dumut vladilas e južno phujava, savi akhardolas Saba, uštela thaj osudila e manušen save si ađes džude. Kaj dadural avili te ašunel e care Solomone savo sas zurale mudro, a akate si vareko majbaro vi katar o Solomon, a tumen či kamen te čhon kan leste!
Carica južna iziæi æe na sud s ljudima roda ovoga, i osudiæe ih; jer ona doðe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovdje je veæi od Solomuna.
32 E manuša save majsigo trainas ando gav savo akhardolas Niniva, uštena po đes kana avela e Devlesko sudo thaj osudina e manušen save akana train. Kaj von pokaisajle kana o Jona propovedilas, a ake, akate si vareko majbaro katar o Jona, a tumen još či pokaisajle!”
Ninevljani iziæi æe na sud s rodom ovijem, i osudiæe ga; jer se pokajaše pouèenjem Joninijem: a gle, ovdje je veæi od Jone.
33 O Isus majdur sikavelas: “Khonik či del jag o stenko te čhol les po garado than, niti tale korpa, nego po čirako te okola kaj den andre dićhen o svetlo.
Niko ne meæe zapaljene svijeæe na sakriveno mjesto, niti pod sud, nego na svijeænjak da vide svjetlost koji ulaze.
34 Ćiri jak si stenko ćire telošće. Kana si ćiri jak sasti, sasto ćiro telo si ando svetlost. Ali, ako si ćiri jak nasvali, ćiro telo si ande tama.
Svijeæa je tijelu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve æe tijelo tvoje biti svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo je tvoje tamno.
35 Zato le sama te okova so gndis kaj si ande tute svetlost naj li tama.
Gledaj dakle da vidjelo koje je u tebi ne bude tama.
36 Ako si sasto ćiro telo osvetlime thaj ni cara tama naj ande tute, askal sasto aveja prosvetlime, sago kana o stenko pire svetlosa osvetlil tut.”
Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nikakvoga uda tamna, biæe svijetlo kao kad te svijeæa obasjava svjetlošæu.
37 Kana o Isus dija gata o svato, avilo leste varesavo fariseji thaj akharda les ande piro ćher te hal. Vo dija andre thaj lijas than pale sinija.
A kad govoraše, moljaše ga nekakav farisej da objeduje u njega. A on ušavši sjede za trpezu.
38 Kana godova dikhlas o farisej, začudisajlo kaj o Isus bešlo pale sinija majsigo nego so thodas pire vas sago kaj trubujas prema e židovengo običaj.
A farisej se zaèudi kad vidje da se najprije ne umi prije objeda.
39 A o Gospod phendas lešće: “Tumen e fariseja gadići trudin tumen te thoven tumaro tahtaj thaj o čaro avrjal, a andral sen pherde pohlepe thaj e bilačhipe.
A Gospod reèe mu: sad vi fariseji spolja èistite èašu i zdjelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
40 Bi gođavalen! Naj li o Del okova kaj stvorisardas e manušes thaj pindžarel les andral sago vi avrjal?
Bezumni! nije li onaj naèinio i iznutra koji je spolja naèinio?
41 Zato den okova so si andral andar e tahta thaj andar e čare so handžvale inćaren samo pale tumende, okolenđe savenđe si majpotrebno sago milostinja thaj saste avena čiste andral thaj vi avrjal.
Ali dajite milostinju od onoga što je unutra; i gle, sve æe vam biti èisto.
42 Ali teško tumenđe, farisejalen! Kaj den deš posto katar sa e začinurja thaj katar o povrće, a či marin pale pravda e manušenđi thaj pale ljubav e Devlešći so si majvažno. Trubun te den deš posto, ali či troman te zanemarin majvažne stvarja andar o zakono.
Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povræa, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo èiniti, i ono ne ostavljati.
43 Jao tumenđe farisejalen! Kaj volin te bešen pe prve thana ande sinagoge thaj te e manuša pozdravin tumen pe javne thana.
Teško vama farisejima što tražite zaèelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
44 Teško tumenđe farisejalen kaj sen sago e limorja, save naj obeležime, pe save e manuša phirena, a či džanen kaj si okote o limori thaj postain duhovno melale!”
Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
45 Askal varesosko katar e sikavne e Mojsiješće zakonestar phendas e Isusešće: “Sikavneja, dok gajda phenes, vi amen vređos.”
A neki od zakonika odgovarajuæi reèe: uèitelju! govoreæi to i nas sramotiš.
46 A o Isus phendas: “Jao vi tumenđe, sikavnalen e Mojsiješće zakonestar! Kaj čhon pe manuša o pharipe gajda kaj den len pravilo save naštik te inđaren, a tumen korkoro ni e najesa či mrdnon te pomognin lenđe te inđaren godova pharipe.
A on reèe: teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednijem prstom svojijem neæete da ih prihvatite.
47 Teško tumenđe, kaj vazden e prorokonenđe spomenikurja, a tumare pradada mudardine len.
Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih ocevi pobili.
48 Godolesa kaj či train so e prorokurja sikavenas svedočin kaj odobrin okova so ćerdine tumare pradada: von mudardine len, a tumen spomenikurja vazden lenđe!
Vi dakle svjedoèite i odobravate djela otaca svojijeh; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.
49 Zato vi o Del mudro phendas: ‘Bičhalava lende e prorokonen thaj e apostolen. Varesaven lendar mudarena, a varesaven progonina.’
Zato i premudrost Božija reèe: poslaæu im proroke i apostole, i od njih æe jedne pobiti, a druge protjerati;
50 Zato tumaro naraštaj smatrilape došalo palo rat kaj sas čhordo e prorokonengo katar o postanko e themesko,
Da se ište od roda ovoga krv sviju proroka koja je prolivena od postanja svijeta,
51 katar o rat e prvo prorokosko džiko rat e poslednjo prorokosko, e Aveljesko dži ko rat e Zaharijasko, savo sas mudardo maškar o žrtveniko thaj o svetište. Ej phenav tumenđe, kaj rodelape o računo katar akaja generacija tumaro naraštaj avela odgovorno pale godova rat savo sas čhordo!
Od krvi Aveljeve tja do krvi Zarijne, koji pogibe meðu oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaæe se od roda ovoga.
52 Jao tumenđe, sikavnalen e Mojsiješće zakonestar! Kaj line e ćija katar o džanglipe pale Devlesko carstvo thaj garadine katar e manuša. Korkoro či den andre ando carstvo, a či mućen te den andre okola save kamen te den.”
Teško vama zakonici što uzeste kljuè od znanja: sami ne uðoste, a koji šæadijahu da uðu, zabraniste im.
53 Kana o Isus inkljisto okotar, e sikavne e Mojsiješće zakonestar thaj e fariseja počnisardine zurale te holjavon pe leste thaj navalisardine pe leste te phučen les but vareso.
A kad im on ovo govoraše, poèeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k njemu i mnogijem pitanjem zabunjivati ga,
54 Von dićhenas te astaren les ande varesavo pogrešno alav sar optužisardinesas les.
Vrebajuæi i pazeæi na njega ne bi li što ulovili iz usta njegovijeh da ga okrive.
