Luka 15
1 But carinici hem prešunde grešnici čedena pe ine uzalo Isus te šunen le.
很多税吏和其他“罪人”经常来到耶稣那里，听他讲道。
2 A o fariseja hem o učitelja e Zakonestar lelje te gunđinen vaćerindoj: “Akava primini kora peste e grešnikonen hem hala olencar.”
于是法利赛人和宗教老师抱怨到：“这个人欢迎罪人，还和他们一起吃饭。”
3 Adalese o Isus phenđa lenđe akaja priča:
耶稣就对他们讲了一个故事，说：
4 “Te nekas tumendar isi šel bakre i jekh olendar našaldilo, so ka ćerel? Ka ačhaj e enjavardešu enjen ko polje hem ka džal te rodel e našalde bakre sa đikote na arakhi le.
“如果你有一百只羊，失去一只，是不是会把剩下的九十九只留在开阔牧场，然后去寻找那丢失的羊，直到找到为止？
5 I kad ka arakhi le, ka radujini pe, ka čhivel le ko piče
如果你找着了，就会高兴地把羊扛在肩上，
6 hem ka legari le čhere. Tegani ka vičini ple amalen hem ple komšijen kora peste hem ka phenel lenđe: ‘Radujinen tumen mancar! Arakhljum mle našalde bakre.’
回到家后招呼朋友和邻居来，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的羊！’
7 Vaćerava tumenđe, ađahar da ano nebo ka ovel po bari radost zako jekh grešniko kad pokajini pe nego li zako enjavardešu enja pravednici kolenđe na valjani pokajiba.”
告诉你们，一个罪人若能悔改，天堂就会获得更多欢乐，甚至超过九十九个不用悔改的良善之人。
8 O Isus phenđa hem akava: “Ili te nesava đuvlja isi deš srebrna kovanice, i jekh našali, so ka ćerel? Ka tharel i svetiljka, ka šulaj o čher hem šukar ka rodel i kovanica đikote na arakhi la.
假设一个女人有十枚银币，如果丢了一枚，是不是要点上灯，在整个屋子里细细寻找，直到找到？
9 I kad ka arakhi la, ka vičini ple amalinjen hem ple komšiken kora peste hem ka phenel lenđe: ‘Radujinen tumen mancar! Arakhljum i kovanica savi našalđum.’
当她找到那枚银币，就会叫来亲朋好友，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的银币！’
10 Ađahar, vaćerava tumenđe, ovela radost maškaro anđelja e Devlesere zako jekh grešniko kova pokajini pe.”
我告诉你们，一个罪人若能悔改，上帝的天使也会感到欢乐。”
11 I o Isus phenđa: “Jekhe manuše ine duj čhave.
耶稣解释道：“从前有个人有两个儿子。
12 I o tikneder čhavo phenđa ple dadese: ‘Dade, de man akana o kotor te barvalipnastar so pripadini maje.’ I ađahar o dad podelinđa lenđe plo barvalipe.
小儿子对父亲说：‘爸爸，请把我应得的家产分给我。’于是父亲就把财产分给兄弟二人。
13 I palo nekobor dive o tikneder čhavo čedinđa sa so inole, dželo ki durutni phuv hem adari halja sa plo barvalipe ađahar so živinđa dilikane.
几天后，小儿子带上所有的家当去了远方，在那里过着放荡的生活，奢侈浪费。
14 Kad trošinđa sa o love, ulo baro bokhalipe ani adaja phuv i tegani na inole so te hal.
他花光了所有钱财，又恰逢当地遇上严重饥荒，他穷得肚子都吃不饱。
15 I dželo te ćerel buti koro jekh manuš kova živinđa adari. Adava manuš bičhalđa le pese ko polje te arakhi balen.
于是他在当地一个农户那里找差事做。那人打发他到田里去放猪，
16 O čhavo edobor inele bokhalo da manglja te hal adava so hana o bale, ali niko na dinđa le čak ni adava.
他太饿了，甚至愿意吃猪食，但即使这样也没有人愿意给他食物。
17 A kad lelja te razmislini šukar, phenđa ana peste: Mle dadesere bućarnen isi da buderi hajbnase, a me akate merava bokhatar!
他这时才幡然醒悟，于是对自己说：‘我父亲所有的工人都有丰盛的食物可以享用，为什么我却要在这里饿死？
18 Ka uštav hem ka irinav man koro mlo dad hem ka phenav lese: ‘Dade, grešinđum anglo Devel hem angla tute!
我要回家，到我父亲那里去！对他说：父亲，我的罪违背了天堂，也违背了你，
19 Na injum dostojno akana te vičinav man to čhavo. Molinava tut, le man sar jekhe bućarne te ćerav buti kora tute.’
我不配再做你的儿子，请向对待雇工那样对待我吧。’
20 I uštino hem lelja te džal koro plo dad. Pana sar inele dur, lesoro dad dikhlja le sar avela, pelo lese žal, prastandilo nakoro leste, zagrlinđa le hem čumudinđa le.
于是他动身回家去找他的父亲。 当他父亲看到他的身影，尽管还在远处，便动了恻隐之心，跑过去拥抱他，亲吻他。
21 Tegani o čhavo phenđa: ‘Dade, grešinđum anglo Devel hem angla tute! Na injum dostojno akana te vičinav man to čhavo.’
儿子说：‘父亲，我违背了天堂也违背了你，不配再做你的儿子。’
22 A o dad phenđa ple slugenđe: ‘Sig anen o najšužo ogrtači hem urjaven le! Čhiven lese i angrustik ko naj hem o sandale ko pre!
但父亲却吩咐仆人说：‘快把那最好的长袍拿来给他穿，给他戴上戒指，穿上鞋。
23 Anen okole thuljarde telco te čhinen, te ha hem te veselina amen,
把我们养肥的牛犊宰了，我们要大吃一顿，
24 adalese so akava mlo čhavo inele mulo, a akana dživdilo, inele našaldo, a akanai arakhlo.’ I lelje te veselinen pe.
因为这可是我死而复活、失而复得的儿子。’于是他们开始庆祝起来。
25 A lesoro phureder čhavo ćerela ine buti ki njiva. I ko iriba, sar avela ine paše uzalo čher, šunđa bašaliba hem čheliba.
这时候大儿子正在田里干活。他朝着家的方向走去，听见音乐和跳舞的声音，
26 Tegani vičinđa jekhe sluga te pučel le so ulo adava.
于是就找来一个仆人，询问发生了什么。
27 O sluga phenđa lese: ‘To phral irinđa pe čhere. To dad čhinđa e thuljarde telco adalese so dikhlja le dživde hem saste.’
仆人说：‘你弟弟回来了，你父亲因为他平安归来，就宰了那头肥牛犊。’
28 I o phureder čhavo holjanđa hem na manglja te đerdini ko čher. Tegani lesoro dad iklilo hem molinđa le te đerdini.
大儿子很生气，不肯走进屋子里，于是父亲出来劝他。
29 A ov phenđa ple dadese: ‘Ače, sa edobor berša sar robo kandava tut hem nikad na phagljum to lafi, a nijekhvar na dinđan man ni buzore te šaj mle amalencar te veselinav man.
他对父亲说：‘你看，我照顾你这么多年，从来没有违背过你的命令，但你从未给我任何羊羔，让我可以和朋友们聚会。
30 A kad alo akava to čhavo, kova halja to barvalipe e kurvencar, tu čhinđan lese thuljarde telco.’
但你这个儿子，把你的钱都浪费在妓女身上，他一回来，你反倒为他宰杀肥牛犊！’
31 A lesoro dad phenđa lese: ‘Mlo čhavo, tu stalno injan mancar. I sa soi mlo – kloi.
父亲对他说：‘孩子，你总是跟我在一起，我的一切都是你的。
32 Ali, valjanđam ađahar te veselina amen hem te radujina amen adalese so akava, to phral, inele mulo, a akana dživdilo; inele našaldo, a akanai arakhlo!’”
但你这个弟弟是死而复活、失而复得，所以我们应该高兴，应该庆祝！’”
