Pieśń nad Pieśniami 2

1 Jam jest jako róża Sarońska, a lilija przy dolinach.

Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

2 Jako lilija między cierniem, tak przyjaciółka moja między pannami.

Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

3 Jako jabłoń między drzewem leśnem, tak miły mój między młodzieńcami. Pragnęłam siedzieć w cieniu jego, i siedzę; bo owoc jego słodki jest ustom moim.

Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

4 Wprowadził mię w dom wina, mając za chorągiew miłość przeciwko mnie.

Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

5 Oczerstwijcie mię temi flaszami, posilcie mię temi jabłkami; boć omdlewam od miłości.

Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

6 Lewica jego pod głową moją, a prawica jego obłapia mię.

Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7 Poprzysięgam was, córki Jeruzalemskie! przez sarny i łanie polne, abyście nie budziły i nie przerywały snu miłego mego, dokąd nie zechce.

Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8 Głos miłego mego! oto on idzie skacząc po tych górach, a poskakując po tych pagórkach.

Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9 Miły mój podobny jest sarnie, albo młodemu jelonkowi; oto on stoi za ścianą naszą, wygląda z okien, patrzy przez kraty.

Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10 Ozwał się miły mój, a rzekł mi: Wstań, przyjaciółko moja! piękna moja! a pójdź.

Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

11 Albowiem oto minęła zima! deszcz przeszedł, i przestał.

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12 Kwiatki się ukazują na ziemi; czas śpiewania przyszedł, a głos synogarlicy słychać w ziemi naszej.

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13 Figowe drzewo wypuściło niedojrzałe figi swoje, a macice winne rozkwitłe, wonią wydały; wstańże przyjaciółko moja, piękna moja! a pójdź.

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

14 Gołębico moja mieszkająca w rozpadlinach skalnych, w skrytościach przykrych! okaż mi oblicze twoje, niech usłyszę głos twój; albowiem głos twój wdzięczny, a oblicze twoje pożądane.

Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15 Połapcie nam liszki, liszki małe, które psują winnice; ponieważ winnice nasze kwitną.

Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16 Miły mój jest mój, a jam jest jego, który pasie między lilijami;

Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17 Ażby się okazał ten dzień, a cienie przeminęły. Nawróć się, bądź podobny, miły mój! sarnie albo jelonkowi młodemu na górach Beter.

Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.