Psalmów 147

1 Chwalcie Pana; albowiem dobra rzecz jest, śpiewać Bogu naszemu; albowiem to wdzięczna i przystojna jest chwała.

Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

2 Pan Jeruzalem buduje, a rozproszonego Izraela zgromadza.

Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

3 Który uzdrawia skruszonych na sercu, a zawiązuje boleści ich.

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

4 Który rachuje liczbę gwiazd, a każdą z nich imieniem jej nazywa.

Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

5 Wielki jest Pan nasz, i wielki w mocy; rozumienia jego niemasz liczby.

Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

6 Pan pokornych podnosi; ale niepobożnych aż ku ziemi uniża.

Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

7 Śpiewajcież Panu z chwałą; śpiewajcie Bogu naszemu na harfie;

Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

8 Który okrywa niebiosa obłokami, a deszcz ziemi gotuje: który czyni, że rośnie trawa po górach;

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

9 Który daje bydłu pokarm ich, i kruczętom młodym, które wołają do niego.

Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

10 Nie kocha się w mocy końskiej, ani się kocha w goleniach męskich.

Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

11 Kocha się Pan w tych, którzy się go boją, a którzy ufają w miłosierdziu jego.

Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

12 Chwalże, Jeruzalemie! Pana; chwalże, Syonie! Boga twego.

Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

13 Albowiem on umacnia zawory bram twoich, a błogosławi synów twoich w pośrodku ciebie.

Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

14 On czyni pokój w granicach twoich, a najwyborniejszą pszenicą nasyca cię.

Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

15 On wysyła słowo swe na ziemię; bardzo prędko bieży wyrok jego.

Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

16 On daje śnieg jako wełnę, szron jako popiół rozsypuje.

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

17 Rzuca lód swój jako bryły; przed zimnem jego któż się ostoi?

Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

18 Posyła słowo swoje, i roztapia je; powienie wiatrem swym, a rozlewają wody.

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

19 Oznajmuje słowo swe Jakóbowi, ustawy swe i sądy swe Izraelowi.

Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

20 Nie uczynił tak żadnemu narodowi; przetoż nie poznali sądów jego. Halleluja.

Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!