< Przysłów 12 >

1 Kto miłuje ćwiczenie, miłuje umiejętność; a kto ma w nienawiści karność, głupim jest.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 Dobry odniesie łaskę od Pana; ale męża który złe myśli, Bóg potępi.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Nie zmocni się człowiek z niezbożności; ale korzeń sprawiedliwych nie będzie poruszony.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 Żona stateczna koroną jest męża swego; ale która go do hańby przywodzi, jest jako zgniłość w kościach jego.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 Myśli sprawiedliwych są prawe: ale rady niepobożnych zdradliwe.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 Słowa niepobożnych czyhają na krew; ale usta sprawiedliwych wybawiają ich.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Niepobożni podwróceni bywają, tak, że ich niestaje; ale dom sprawiedliwych zostaje.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 Z rozumu swego mąż chwalony bywa; ale kto jest przewrotnego serca, wzgardzony będzie.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Lepszy jest człowiek podły, który ma sługę, niżeli chlubny, któremu nie staje chleba.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 Sprawiedliwy ma na pieczy żywot bydlątka swego; ale serce niepobożnych okrutne jest.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Kto sprawuje ziemię swoję, chlebem nasycony bywa; ale kto naśladuje próżnujących, głupi jest.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 Niepobożny pragnie obrony przeciw nieszczęściu; ale korzeń sprawiedliwych daje ją.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 W przestępstwie warg upląta się złośnik; ale sprawiedliwy z ucisku wychodzi.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Z owocu ust każdy będzie nasycony dobrem, a nagrodę spraw rąk jego Bóg mu odda.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 Droga głupiego zda się prosta przed oczyma jego; ale kto słucha rady, mądrym jest.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 Gniew głupiego zaraz poznany bywa; ale ostrożny pokrywa hańbę swoję.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Kto mówi prawdę, opowiada sprawiedliwość; ale świadek kłamliwy mówi zdradę.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Znajdzie takowego, co mówi słowa jako miecz przerażające; ale język mądrych jest lekarstwem.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Wargi prawdomówne utwierdzone będą na wieki; ale króciuchno trwa język kłamliwy.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Zdrada jest w sercu tych, którzy złe myślą; ale którzy radzą do pokoju, mają wesele.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Nie spotka sprawiedliwego żadne nieszczęście; ale niezbożnicy pełni będą złego.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Obrzydliwością są Panu wargi kłamliwe; ale czyniący prawdę podobają mu się.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 Człowiek ostrożny tai umiejętność; ale serce głupich wywołuje głupstwo.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 Ręka pracowitych będzie panowała; ale zdradliwa będzie dań dawała.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Frasunek w sercu człowieczem poniża je; ale powieść dobra uwesela je.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Zacniejszy jest nad bliźniego swego sprawiedliwy; ale droga niezbożnych zawodzi ich.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Nie upiecze chytry obłowu swojego; ale człowiek pilny majętności kosztownych nabędzie.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Na ścieszce sprawiedliwości żywot, a na drodze ścieszki jej niemasz śmierci.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.

< Przysłów 12 >