Lukaj 15
1 A JAUNOPWEI o me dipan akan karoj ap kai don i pwen ron i.
И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2 A Parijar o jaunkawewe kan lipaned indada: Ol men et kin kompokeki me dipan akan o ian irail jakajak.
И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3 A a kotin majani on irail karajeraj wet:
А Он им каза причу ову говорећи:
4 Ij aramaj re omail me na jip epuki, a ma amen irail jalonalar me jo pan pwilikidi ir duekduemen nan wel ap raparapaki me jalonalar, lao a pan diarada i?
Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5 A lao diarada i, a kidan pon pop a pereperen.
И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6 A lao pure don deu a, a kin eker pena kompokepa kan o men imp a kan indai on irail: Komail ian ia perenda, pwe i diaradar nai jip me jalonalar.
И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7 I indai on komail, nan iduen peren pil pan mi nanlan pweki me dipan me ta men, me kalula, jan duekduemen me pun ap jota mau on kalula.
Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8 O ij li o me na denar eijok, eu ap jalonala jan, me jo pan ijikada lamp o koke im o, o raparapaki mau, lao a pan diarada?
Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9 A lao diaradar i, a kin eker pena kompokepa kan o men imp a kan indai on irail: Komail ian ia perenda, pwe i diarada ai denar o, me jalonalar.
И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10 Nan I indai on komail, iduen peren mi ren tounlan en Kot akan, pweki me dipan me ta men, me kalula.
Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11 A kotin majani: Aramaj amen mia, me na ol riamen.
И рече: Један човек имаше два сина,
12 A me tikitik re’ra indai on jam a: Jam ai, kotiki don ia pwaij ai en jojo, me udan ai. I ari nene on ira ara dipijou kan.
И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13 A murin ran akai me tikitik ren ol oko ki pena a dipijou karoj, ap jailokalan jap doo, waja a kajela mal a kapwa kan nin tiak jued.
И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14 A lao kamuje weita a kapwa karoj, lek lapalap ap pwaida jap o, i ari dupokalar.
А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15 I ap koieila dodok ren me pweledan jap o men. I ap kadarala i, pwen kamana na pwik kan.
И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 I ari inon ion, kankan wan tuka kai, me pwik kin namenam, a jota me mueid on i.
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17 A kadekadeo i lao lolekonalar, ap indada: Ladu me depa mi ren jam ai, me kan ar mana me rak, a nai pan mekila jo kan ai mana.
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18 I pan uda purela ren jam ai indai on i: Jam ai, i wiadar dip on nanlan o on komui.
Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19 I jolar waron adaneki noumui putak, komui ari wia kin ia ladu’mui men.
И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20 I ari uda purela ren jam a. A ni a mi waja doo, jam a kilanada i, ap pokela, pitipiti don i o polodi i, metik i.
И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21 A putak o indai on i: Jam ai, i wiadar dip on nanlan o on komui, i jolar war on adaneki noumui putak.
А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22 A jam majani on na ladu kan: Wado likau kajampwal o kalikauwia kida i, o ki on rin ni jendin pa a, o jut ni na a kan.
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 O wado kau pul wi o kamela, pwe kitail en kan o pereperen.
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Pwe nai putak men et melar ap mauredar, a jalonalar ap diarokadar. Irail ari perendar.
Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25 A na putak laud mi nan jap o. Ni a pure don koren ion im o, ap ronadar kakaul o kakalek,
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26 Ap kalelapok ren ladu men duen ar wiawia.
И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27 A indan i: Ri omui ol puredo, jam omui ap kamela kau pul wi o, pwe a diaradar I memaur o kelail.
А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28 A ap makara kida o jota men pedelon, jam a ap pedoi don re a poekipoeki.
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 A a japen indan jam a: Kom mani, par toto me i papa komui, o i jaikenta kawela eu omui majan akan, a kom jota kotiki on ia kijin kut amen, i en kamadipeki kompoke pai kan.
А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30 A noumui putak men et lao kodo, murin a kamuje wei a dipijou ren me jued akan, komui ap ijik on i kau pul wi o.
А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31 Jam a ap majani on i: Nai jeri, koe kin mimieta re ian jau karoj, o ai meakaroj me om.
А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32 Me mau, koe en peren o injenemau. Pwe ri om ol men et melar, ap mauredar, a jalonalar ap diarokadar.
Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
