< مزامیر 66 >

برای سالار مغنیان. سرود و مزمور ای تمامی زمین، برای خدا بانگ شادمانی بزنید! ۱ 1
Покликни Богу, сва земљо!
جلال نام او رابسرایید! و در تسبیح او جلال او را توصیف نمایید! ۲ 2
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
خدا را گویید: «چه مهیب است کارهای تو! از شدت قوت تو دشمنانت نزد تو تذلل خواهند کرد! ۳ 3
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
تمامی زمین تو را پرستش خواهند کرد و تو را خواهند سرایید و به نام توترنم خواهند نمود.» سلاه. ۴ 4
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
بیایید کارهای خدا را مشاهده کنید. او درکارهای خود به بنی آدم مهیب است. ۵ 5
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
دریا را به خشکی مبدل ساخت و مردم از نهر با پا عبورکردند. در آنجا بدو شادی نمودیم. ۶ 6
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
در توانایی خود تا به ابد سلطنت می‌کند و چشمانش مراقب امت‌ها است. فتنه انگیزان خویشتن را برنیفرازند، سلاه. ۷ 7
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
‌ای قوم‌ها، خدای ما را متبارک خوانید وآواز تسبیح او را بشنوانید. ۸ 8
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
که جانهای ما را درحیات قرار می‌دهد و نمی گذارد که پایهای مالغزش خورد. ۹ 9
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
زیرا‌ای خدا تو ما را امتحان کرده‌ای و ما را غال گذاشته‌ای چنانکه نقره راغال می‌گذارند. ۱۰ 10
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
ما را به دام درآوردی و باری گران بر پشتهای ما نهادی. ۱۱ 11
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
مردمان را بر سرما سوار گردانیدی و به آتش و آب در‌آمدیم. پس ما را به‌جای خرم بیرون آوردی. ۱۲ 12
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
قربانی های سوختنی به خانه تو خواهم آورد. نذرهای خود را به تو وفا خواهم نمود، ۱۳ 13
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
که لبهای خود را بر آنها گشودم و در زمان تنگی خودآنها را به زبان خود آوردم. ۱۴ 14
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
قربانی های سوختنی پرواری را نزد تو خواهم گذرانید. گوساله‌ها و بزها را با بخور قوچها ذبح خواهم کرد، سلاه. ۱۵ 15
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
‌ای همه خداترسان بیایید و بشنوید تا ازآنچه او برای جان من کرده است خبر دهم. ۱۶ 16
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
به دهانم نزد او آواز خود را بلند کردم و تسبیح بلند بر زبان من بود. ۱۷ 17
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
اگر بدی را در دل خودمنظور می‌داشتم، خداوند مرا نمی شنید. ۱۸ 18
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
لیکن خدا مرا شنیده است و به آواز دعای من توجه فرموده. ۱۹ 19
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
متبارک باد خدا که دعای مرا ازخود، و رحمت خویش را از من برنگردانیده است. ۲۰ 20
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

< مزامیر 66 >