< امثال 17 >
لقمه خشک با سلامتی، بهتر است ازخانه پر از ضیافت با مخاصمت. | ۱ 1 |
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
بنده عاقل بر پسر پست فطرت مسلط خواهدبود، و میراث را با برادران تقسیم خواهد نمود. | ۲ 2 |
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
بوته برای نقره و کوره به جهت طلا است، اماخداوند امتحان کننده دلها است. | ۳ 3 |
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
شریر به لبهای دروغگو اصغا میکند، و مردکاذب به زبان فتنه انگیز گوش میدهد. | ۴ 4 |
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
هرکه فقیر را استهزا کند آفریننده خویش رامذمت میکند، و هرکه از بلا خوش میشودبی سزا نخواهد ماند. | ۵ 5 |
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
تاج پیران، پسران پسرانند، و جلال فرزندان، پدران ایشانند. | ۶ 6 |
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
کلام کبرآمیز احمق را نمی شاید، و چندمرتبه زیاده لبهای دروغگو نجبا را. | ۷ 7 |
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
هدیه در نظر اهل آن سنگ گرانبها است که هر کجا توجه نماید برخوردار میشود. | ۸ 8 |
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
هرکه گناهی را مستور کند طالب محبت میباشد، اما هرکه امری را تکرار کند دوستان خالص را از هم جدا میسازد. | ۹ 9 |
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
یک ملامت به مرد فهیم اثر میکند، بیشتراز صد تازیانه به مرد جاهل. | ۱۰ 10 |
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
مرد شریر طالب فتنه است و بس. لهذاقاصد ستمکیش نزد او فرستاده میشود. | ۱۱ 11 |
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
اگر خرسی که بچه هایش کشته شود به انسان برخورد، بهتر است از مرد احمق در حماقت خود. | ۱۲ 12 |
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
کسیکه به عوض نیکویی بدی میکند بلااز خانه او دور نخواهد شد. | ۱۳ 13 |
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
ابتدای نزاع مثل رخنه کردن آب است، پس مخاصمه را ترک کن قبل از آنکه به مجادله برسد. | ۱۴ 14 |
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
هرکه شریر را عادل شمارد و هرکه عادل را ملزم سازد، هر دوی ایشان نزد خداوندمکروهند. | ۱۵ 15 |
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
قیمت به جهت خریدن حکمت چرا بهدست احمق باشد؟ و حال آنکه هیچ فهم ندارد. | ۱۶ 16 |
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
دوست خالص در همه اوقات محبت مینماید، و برادر به جهت تنگی مولود شده است. | ۱۷ 17 |
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
مرد ناقص العقل دست میدهد و در حضورهمسایه خود ضامن میشود. | ۱۸ 18 |
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
هرکه معصیت را دوست دارد منازعه رادوست میدارد، و هرکه در خود را بلند سازدخرابی را میطلبد. | ۱۹ 19 |
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
کسیکه دل کج دارد نیکویی را نخواهدیافت. و هرکه زبان دروغگو دارد در بلا گرفتارخواهد شد. | ۲۰ 20 |
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
هرکه فرزند احمق آورد برای خویشتن غم پیدا میکند، و پدر فرزند ابله شادی نخواهد دید. | ۲۱ 21 |
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
دلشادمان شفای نیکو میبخشد، اما روح شکسته استخوانها را خشک میکند. | ۲۲ 22 |
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
مرد شریر رشوه را از بغل میگیرد، تاراههای انصاف را منحرف سازد. | ۲۳ 23 |
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
حکمت در مد نظر مرد فهیم است، اماچشمان احمق در اقصای زمین میباشد. | ۲۴ 24 |
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
پسر احمق برای پدر خویش حزن است، وبه جهت مادر خویش تلخی است. | ۲۵ 25 |
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
عادلان را نیز سرزنش نمودن خوب نیست، و نه ضرب زدن به نجبا بهسبب راستی ایشان. | ۲۶ 26 |
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
صاحب معرفت سخنان خود را بازمی دارد، و هرکه روح حلیم دارد مرد فطانت پیشه است. | ۲۷ 27 |
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
مرد احمق نیز چون خاموش باشد او راحکیم میشمارند، و هرکه لبهای خود را میبنددفهیم است. | ۲۸ 28 |
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.