Salomos Høisang 6

1 «Kvar helst er han gjengen, din ven, du fagraste dros? Kvar helst hev din ven svive av, so me kann leita med deg?»

Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

2 «Min ven gjekk til hagen sin ned, til balsam-sengjer, til å gjæta i hagom og liljor sanka.»

Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

3 «Min ven er min og eg er hans, han som gjæter millom liljor.»

Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

4 «Du er fager, du min hugnad, som Tirsa, som Jerusalem er du frid, som herfylgje ageleg.

Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

5 Snu augo dine ifrå meg, for dei magtstel meg. Ditt hår er ein geiteflokk likt, ned Gilead renn.

Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

6 Dine tenner ein flokk med sauer, komne upp or laug, med tvillingar alle, utan lamb er ingen.

Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

7 Som eit granateple-brot din tinning glytter fram attum slør.

Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

8 Seksti dronningar, åtteti fylgjekvende, av møyar ein endelaus lyd.

Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

9 Men ei einast’ mi duva, mi frægd, einaste barnet til mor, brikna hennar som henne åtte. Ho vert sælka av møyar, henne ser, av dronningar og fylgjekvende lova.»

Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

10 «Kven er ho som lik morgonroden gloser, som fullmånen fager, brikjeleg som sol, som herfylgje ageleg?»

Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

11 «Eg gjekk ned i natahagen, vilde sjå kor det grønkast i dale, vilde sjå um vintreet spratt, um granateple-treet bar blom.

Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

12 Eg visste’kje av, fyrr hugen meg drog og meg sette på mitt gjæve folks vogn.»

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

13 «Å, snu deg, snu deg, Sulammit! Snu deg, snu deg, so me deg ser.» «Kva er det å sjå på Sulammit?» «Ein dans som i Mahanajim.»

Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.