Lukas 20
1 Som han no ein dag lærde folket i templet og bar fram fagnadbodet, steig øvsteprestarne og dei skriftlærde upp, i hop med styresmennerne,
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 og dei tala soleis til honom: «Seg oss: Kva rett hev du til å gjera dette, eller kven var det som gav deg retten?»
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 «Eg vil og spyrja dykk um ein ting, » svara han: «Seg de meg:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Var dåpen åt Johannes frå himmelen, eller var det menneskjeverk?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Då slo dei yver med seg sjølve og sagde: «Svarar me: «Frå himmelen, » so segjer han: «Kvi trudde de honom ikkje?»
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 og svarar me: «Det var menneskjeverk, » so kjem heile folket til å steina oss i hel; for dei trur fullt og fast at Johannes var ein profet.»
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 So svara dei at dei visste ikkje kvar Johannes-dåpen var ifrå.»
И одговорише: Не знамо откуда.
8 «Då segjer ikkje eg dykk heller kva rett eg hev til å gjera dette, » sagde Jesus.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 So tok han til å tala til folket og sagde deim ei likning: «Det var ein gong ein mann som stelte til ein vingard; den leigde han burt til brukarar, og so for han utanlands og vart burte i lang æva.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Då rette tidi kom, sende han ein av sveinarne sine til brukarane, og kravde at dei skulde gjeva honom noko av det som var avla i vingarden. Men brukarane slo sveinen og sende honom burt att med tome hender.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 So sende han atter ein annan svein; den slo dei og, og hædde honom og sende honom burt att med henderne tome.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Og endå ein tridje sende han; den for dei like eins med, slo honom til blods og kasta honom ut.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 «Kva skal eg no gjera?» sagde han som åtte vingarden. «Eg vil senda son min, han som eg elskar so høgt; kann henda dei hev age for honom!»
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Men då brukarane fekk sjå honom, lagde dei yver med kvarandre og sagde: «Dette er ervingen! Lat oss slå han i hel, so me kann få arven!»
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 So kasta dei honom ut or vingarden og slo honom i hel. Kva skal no vingardseigaren gjera med deim?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 Han skal koma og gjera ende på desse brukarane og lata andre få vingarden.» Då dei høyrde det, sagde dei: «Slikt må aldri henda!»
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Då såg han på deim og sagde: «Kva tyder då dette ordet i skrifti: «Den steinen byggjarane vanda, den var det som vart hyrnestein?»
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Kvar den som fell på den steinen, skal slå seg sund; men den som steinen fell på, skal han smuldra til dust.»
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Dei skriftlærde og øvsteprestarne vilde ha lagt hand på honom i same stund, men dei torde ikkje for folket; dei skyna at det var deim han meinte med likningi si.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 So gjætte dei på honom og sende folk ut som skulde lura på honom og låst vera lovlydige, so dei kunde fanga honom i ord, og so gjeva honom yver til styremagti og i henderne på landshovdingen.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Dei sette fram eit spursmål for honom og sagde: «Meister, me veit at du talar og lærer rett og ikkje gjer skil på folk, men lærer Guds veg etter sanningi -
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 er det rett at me legg skatt til keisaren, eller er det ikkje?»
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Men han gådde listi deira og sagde til deim:
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 «Syn meg ein sylvmynt! Kva bilæte og namn er det han hev?» «Det er keisarens, » svara dei.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 «Vel, » sagde han til deim, «gjev so keisaren det som keisarens er, og Gud det som Guds er!»
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Soleis kunde dei ikkje fanga honom i noko ord so folket var vitne på det; dei undra seg berre yver svaret hans og tagde.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 So kom det nokre sadducæarar - det er dei som neittar at dei daude skal standa upp att - dei og sette fram eit spursmål for honom og sagde:
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 «Meister, Moses hev skrive den lovi åt oss, at når ein gift mann døyr barnlaus, so skal bror hans gifta seg med enkja og halda uppe ætti åt bror sin.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 No var det ein gong sju brør. Den fyrste tok seg ei kona, men døydde barnlaus.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 So gifte den andre seg med henne,
И узе други жену, и он умре без деце;
31 og so den tridje, og sameleis alle sju; dei døydde og hadde ikkje born etter seg.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Til slutt døydde kona og.
А после свих умре и жена.
33 Kven av deim skal no den kona høyra til i eit anna liv? For alle sju hev havt henne til kona.»
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 men dei som vert haldne verdige til å nå hi verdi og standa upp att frå dei daude, dei korkje gifter seg eller vert burtgifte; (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 dei kann heller ikkje døy meir; for dei er liksom englarne og er Guds born, av di dei hev stade upp att til eit nytt liv.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Men at dei avlidne skal vekkjast upp att, det hev Moses og synt i soga um klungeren, der han kallar Herren Abrahams Gud og Isaks Gud og Jakobs Gud.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Og han er ikkje Gud for dei daude, men for dei livande; for alle er livande for honom.»
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Då tok nokre skriftlærde til ords og sagde: «No tala du vel, meister.»
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Og dei torde ikkje oftare spyrja honom um noko.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 So sagde han til deim: «Korleis kann dei segja at Messias er Davids son?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 David segjer då sjølv i Salmeboki: «Herren sagde til herren min: «Sit ved høgre handi mi,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 til eg dine fiendar fær til fotbenk for deg lagt!»»
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 So kallar no David honom herre; korleis kann han då vera son hans?»
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Sidan tala han til læresveinarne og sagde so heile folket høyrde det:
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 «Agta dykk for dei skriftlærde som likar å ganga ikring i side kjolar og gjerne vil helsast torgi og hava dei fremste sessarne i synagogorne og dei høgste sæti i gjestebod!
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 dei som et upp huset for enkjor og for ei syn skuld held lange bøner. Dei skal få so mykje strengare dom.»
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
