< Lukas 1 >

1 Det er alt mange som hev teke seg til å setja upp ei fråsegn um dei hendingarne som hev gjenge fyre seg hjå oss,
Кана бут ко манушэндар ачиле тэ зачинэ дума пала кода, со стердапэ машкар амэн,
2 so som dei hev bore det fram dei som frå fyrsten var augvitne og ærendsveinar åt ordet.
и сар амэнди розпхэндэ мануша, савэ англунэ дивэндар дыкхле кода, со сля, тай терэнас бути важ Дэвлэхкэрэ Лавэ,
3 Difor hev eg og sett meg fyre at eg vilde granska alt vel frå grunnen og so skriva det upp åt deg, gjævaste Teofilus - stykke for stykke, soleis som det heng saman,
тунчи и манди, пативало Феофило, авиля пэ гындо тэ розлэпэ дэ кодэлэ, со стердапэ англунэ дивэндар, тай екх пала аврэ тэ чинэ тути,
4 so du kann sjå kor truverdig ho er den soga som du hev høyrt.
соб ту тэ полэх, пэ скици исин чячюно сикляримо, саво ту прылилян.
5 I den tidi då Herodes var konge i Jødeland, var det ein prest som heitte Zakarja; han høyrde til det prestelaget som hev namn etter Abia. Kona hans var ætta frå Aron, og heitte Elisabet.
Дэ кодыя вряма, кала Иродо сля тхагари дэ Иудея, джювда екх рашай, саво вджялас дэ рашаенгири группа, тев сля пхурэдэрэґа Авии. Лэ акхарэнас Захария, тай лэхкиря ромняґа сля Елизавета, манушни Ааронохкэрэ родостар.
6 Båe var dei rettferdige for Gud; dei fylgde alle Herrens bod og fyresegner, og ingen kunde finna noko å lasta deim for.
Вонэ лэдуй сле дэвликунэ мануша, и лэнгоро джювимо сля бидошакоро. И вонэ джювдэ пав Дэвлэ Раехкэрэ заповеди и пав дума Дэвлэхкири.
7 Men dei hadde ikkje born; for Elisabet var’kje barnkjømd, og dei var båe fram i åri.
Лэндэ на сля чяворэн, колэсти со Елизаветатэ на выджялас тэ авэ пхаряґа, и вонэ лэдуй сле дэ пуранэн бэршэн.
8 So var det ein dag Zakarja gjorde prestetenesta for Gud; for turen var komen til hans lag,
Екхвар поджиля вряма Захариясти рашаенца тэ лиджя бути англа Дэвлэ.
9 og då dei drog strå, som visi er millom prestarne, fall det på honom å ganga inn i Herrens tempel og bera fram røykofferet,
Сар прылито сля рашаендэ, вонэ чутэ жребии, касти тэ джя дэ храмо, тай Захариясти выпэля тэ заджя дэ храмо Раехкоро и тэ ваздэ тхув.
10 med heile folkemengdi stod utanfor og bad i røykoffertimen.
Дэ кодыя вряма, кала Захария ваздэлас тхув дэ храмо, всавэрэ мануша мангэнаспэ аври, дэ грэда.
11 Då fekk han med ein gong sjå ein Herrens engel, som stod på høgre sida åt røykofferaltaret.
Тунчи сикавдапэ Захариясти Раехкоро ангело, пав чячи риг жэртвенникостар, пэ савэ ваздэнас тхув Дэвлэсти.
12 Då Zakarja såg engelen, stokk han, og det kom ein otte yver honom.
Кала Захария удыкхля ангело, дэня пэ лэстэ дар, и затинисиля даратар лэхкоро їло.
13 Men engelen sagde til honom: «Ver ikkje rædd, Zakarja! Gud hev høyrt bøni di; du og Elisabet, kona di, skal få ein son, og du skal kalla honom Johannes.
Ангело пхэнда лэсти: — На дар, Захария! Шунда Дэвэл мангимо тиро, тай ромни тири, Елизавета, бэнёла тути чявэ, и дэґа лэсти лав Иоанно.
14 Då vert du både glad og fegen, og mange skal gleda seg av di han er fødd.
Тиро їло авэла бахтало баря лошатар, и Иоаннохкэрэ бэнимасти лошавэна бут мануша.
15 For han skal vera stor i Herrens augo; han skal ikkje drikka vin eller sterke drykkjer, og alt ifrå morsliv skal han fyllast av den Heilage Ande.
Авэла вов барэ манушэґа англа Рае: на пэла мол и мортхали тай Свэнтонэ Фаноґа авэла пхэрдо инте тала дакэрэ їлэ.
16 Mange av Israels-sønerne skal han venda um til Herren, deira Gud,
Бутэн манушэн дэ Израили вов рисарэла Раестэ, лэнгэрэ Дэвлэстэ.
17 og sjølv skal han ganga fyre honom i Elias ånd og kraft, og venda hjarto åt federne um til borni, og dei ulyduge til den hug som bur i rettferdige menner, so han kann vinna Herren eit vel fyrebutt folk.»
Вов джяла англа Рае, тай Ильяхкэрэ фано и зор авэна пэ лэстэ, и вов рисарэла дадэнгэрэ їлэ лэнгэрэ чярэндэ, тай накандунэн рисарэла свэнтонэ годятэ, тай лачярэла манушэн, соб тэ авэн вонэ англа Дэвлэ.
18 «Korleis kann eg vita um dette er sant?» sagde Zakarja til engelen; «eg er då ein gamall mann, og kona mi er og fram i åri.»
Захария пхэнда ангелости: — Сар манди тэ патя кадэлэсти? Мэ пхуро, тай ромни мури дэ пуранэн бэршэн.
19 Då svara engelen: «Eg er Gabriel, som stend for Guds åsyn. Eg er send hit og skal tala med deg og bera dette gledebodet til deg.
Ангело пхэнда лэсти: — Мэ Гавриило, саво ачел англа Дэвлэ, тай бичалдо тэ дэдумэ туґа и тэ розпхэнэ тути пала када вса.
20 Og no skal du ljota tegja, og ikkje kunna tala, alt til den dagen dette hender, for di du ikkje trudde meg; men det eg hev sagt, skal sannast når tidi er komi.»
Акэ, ту авэґа лало и ни екх лав на пхэнэґа ды кодэлэ, сар вса стерэлапэ. Кодэлэсти со ту на патинян мурэ лавэсти, пав савэ стерэлапэ вса дэ пэхкири вряма.
21 Medan stod folket og venta på Zakarja, og undra seg yver at han drygde so lenge i templet.
А мануша дожутярэнас Захария аври тай на полэнас, сости вов на выджял храмостар скици вряма.
22 Men då han kom ut, og ikkje kunde tala med deim, skyna dei at han hadde set ei syn i templet; sjølv nikka han og gjorde teikn til deim, men var og vart mållaus,
Кала вов выджиля храмостар, тунчи на сґалювда тэ выпхэнэ ни екх лав, нэ кици сикавэлас вастэнца, сар лало. Тунчи мануша полиле, со Дэвэл сикавда лэсти вари-со дэ храмо.
23 og då tidi for tempeltenesta hans var ute, for han heim att.
Ай кала проджиля лэхкири вряма тэ лиджя бути дэ храмо, Захария рисиля цэрэ.
24 Eit bil etter hende det at Elisabet, kona hans, vart med barn. Då heldt ho seg heime i fem månader, og sagde:
Проджиля набут вряма, и Елизавета, ромни лэхкири, ачиля пхари тай гаравэласпэ манушэндар панч чён.
25 «Soleis hev Herren laga det for meg då tidi var komi at han i nåde vilde taka burt skammi mi millom folk.»
Тай пхэнэлас: — Со терда манца Рай? Вздыкхляпэ пэ ман! И слиля ладжявимо мандар англа манушэн!
26 Då det leid på sette månaden, vart engelen Gabriel send frå Gud til ein by i Galilæa som dei kallar Nasaret,
Пэ шовто чён, сар Елизавета ачиля пхари, ангело Гавриило сля бичалдо Дэвлэстар дэ форо Назарето, саво ачел дэ пхув Галилея,
27 åt ei møy som var trulova med ein mann som heitte Josef, av Davids-ætti, og møyi heitte Maria.
чятэ, савя акхарэнас Мария, пала савя дэне лав тэ отдэ ла пала Иосифо Давидохкэрэ родостар.
28 Då engelen kom inn til henne, sagde han: «Guds fred, du som hev fenge slik nåde! Herren er med deg! Velsigna er du millom kvinnor!»
Ангело авиля латэ тай пхэнда: — Лошав, бахтали! Рай исин туґа!
29 Ved desse ordi stokk ho, og tenkte med seg: «Kva er dette for ei helsing?»
Вой на полиля, со када терэлпэ тай сар тэ полэ лэхкэрэ лава.
30 Men engelen sagde til henne: «Ver ikkje rædd, Maria! Du hev funne nåde hjå Gud!
Ангело пхэнда лати: — На дар, Мария! Дэвэл дэня тути бахт бари!
31 Du skal verta med barn og få ein son, og kalla honom Jesus.
Акэ, ту авэґа пхари тай бэнёґа Чяворэ, и дэґа Лэсти Лав Исусо.
32 Han skal vera stor og kallast son åt den Høgste, og Herren Gud skal gjeva honom kongsstolen åt David, ættfaren hans;
Вов авэла баро, тай Лэ авэна тэ акхарэ Барэдэрэхкоро Чяво. Дэвэл Рай дэла Лэсти троно, пэ савэ бэшэлас тхагари Давидо, дад Лэхкоро.
33 han skal vera konge yver Jakobs-ætti i all æva, og det skal ikkje vera ende på kongedømet hans.» (aiōn g165)
И авэла Вов Тхагари дэ родо Иаковохкоро, и Тхагаримо Лэхкоро никала на пэрэачела. (aiōn g165)
34 «Korleis skal det ganga til, når eg ikkje hev mann?» sagde Maria.
Мария пхучля ангелостар: — Сар откада вса авэла, кала мэ чей и муршэ на джянав?
35 «Den Heilage Ande skal koma yver deg, og krafti åt Den Høgste skal skyggja yver deg, » svara engelen; «difor skal og det heilage som vert født, kallast Guds Son.
Ангело пхэнда лати: — Свэнто Фано сджяла упрал пэ тут, и зор Барэдэрэхкири ушарэла тут. И кодэлэсти Свэнто, Саво бэнёлапэ, акхарэлапэ Дэвлэхкэрэ Чявэґа.
36 Og høyr: Elisabet, som er skyld deg, skal og hava ein son på sine gamle dagar; dei sagde ho var ikkje barnkjømd, men no er ho alt i sette månaden;
Акэ и Елизавета, тирэ родостар, пэ савя пхэнэнас «бичяворэнгири», шовто чён, сар ачиля пхари дэ пуранэн бэршэн.
37 for ingen ting er umogeleg for Gud.»
Акэ, важ Дэвлэ нэнай нисо, соб Вов тэ на стерэл!
38 Då sagde Maria: «Her stend eg - eg er Herrens tenestkvinna! Lat det ganga meg som du hev sagt!» So for engelen burt att.
Тунчи Мария пхэнда: — Дэвэл — муро Хулай, мэк авэла вса, сар ту пхэндан. Тай отджиля латар ангело.
39 Straks etter tok Maria av stad, og for so fort ho kunde upp i fjellbygderne, til ein by i Judaland;
Проджиля набут вряма, и Мария стидэняпэ тай сигэдэр джиля дэ форо Иудеенгоро, саво ачелас машкар плаен.
40 der gjekk ho inn i huset åt Zakarja og helsa på Elisabet.
Тай авиля дэ цэр Захариястэ и наисардапэ Елизаветаґа.
41 Då hende det at med same Elisabet høyrde helsingi hennar Maria, hoppa fostret i livet hennar; og ho vart fyllt av den Heilage Ande,
Кала Елизавета шунда лакэрэ лава, подхукля чяворо тала лакэрэ їлэ, и пэ Елизавета сджиля Свэнто Фано.
42 og kvad med høg røyst: «Velsigna vere du i kvendeflokk, velsigna det du under beltet ber!
Вой ваздэня пэхкоро ґласо тай пхэнда: — Бахтали ту машкар джювлен, тай бахтало Чяворо, Савэ ту пхиравэх тала тирэ їлэ!
43 Kvi skal det timast meg so store ting at mor åt Herren min kjem hit til meg?
Пала со манди кадыя бахт, со авиля мандэ Мурэ Раехкири дэй?
44 For då di helsing nådde øyra mitt, då hoppa fostret i mitt liv av frygd.
Кала ашундом тиро ґласо, тунчи ваздэняпэ чяворо дэ мурэ їлэ лошаґа.
45 Ja, sæl er ho som leit på Herrens ord, at det han hadde lova, laut gå fram!»
Бахтали ту, колэсти со патинян и Раехкэрэ лавэсти и со авэла кади, сар Вов пхэнда!
46 Og Maria svara: «Mi sjæl høglovar Herren,
И пхэнда Мария: — Ашарэл Рае води муро,
47 mitt hjarta gleder seg i Gud, min frelsar!
и лошавэл фано муро англа Дэвлэ мурэ, Саво фирисарэл ман.
48 Han tenkte på si ringe tenestkvinna! For ifrå denne stund skal alle ætter kalla meg for sæl.
Вов удыкхля ман, бутярня, сави нисо на ачел, и акана всавэрэ родуря пхэнэна, со бахтали мэ,
49 Stort er det han for meg hev gjort den Megtige, og heilagt er hans namn;
кала шунэна, со Дэвэл Зорало стерда важ ман кадэва баро рындо. И свэнто исин Лав Лэхкоро!
50 frå ætt til ætt hans miskunn når mot deim som ottast honom.
И родонэндэ, савэ полэн и трашан Лэстар, Вов обрисявэл ковло їло Пэхкоро!
51 Velduge verk so gjer hans sterke arm; storlåtne spreider han for ver og vind med deira høgferds-hug;
Барэ рындуря стерда Вов зоралэ вастэґа, розпхагля дрома пхутимаренди.
52 han støyter hovdingar frå høgsæte og lyfter låge upp;
Вов счута раен лэнгэрэ трононэндар и ваздэня упрэ чёрэн,
53 Hungrige mettar han med gode gåvor, og rikingar rek han tomhendte burt.
бокхалэн чялярда лачимаґа, ай барвалэн мукля шушэ вастэнца.
54 Han sytte vel for Israel, sin svein; til evig tid han minnast vil -
Авиля Лэсти пэ гындо тэ подрицарэ Израиле, бутярнэ Лэхкэрэ,
55 So var hans ord til federn’ våre - si miskunn mot Abraham og hans ætt.» (aiōn g165)
сар дэня Вов лав амарэ дадэнди, Авраамости тай лэхкэрэ родости пэ всавири вряма. (aiōn g165)
56 Maria vart verande hjå henne um lag tri månader; sidan for ho heim att.
Мария просля латэ пашэ трин чён тай рисиля цэрэ.
57 So kom tidi at Elisabet skulde eiga barn, og ho åtte ein son.
Тай авиля вряма Елизаветати тэ бэнё, и вой бэня чяворэ.
58 Og då grannarne og skyldfolket høyrde kor stor ein nåde Herren hadde vist henne, vart dei glade og ynskte henne til lukka.
Пашунэ мануша и родо лакоро шундэ, сар Рай дэня лати баро лачимо Пэхкоро, тай лошавэнас їтханэ лаґа.
59 Åtte dagar etter kom dei og skulde umskjera guten; men då dei vilde kalla honom Zakarja etter faren,
Пэ охто диво авиле вонэ тэ обчинэ чяворэ, и камле тэ дэ лэсти лав Захария, кади, сар акхарэнас лэхкэрэ дадэ.
60 tok mor hans til ords og sagde: «Nei, han skal heita Johannes!»
Нэ Елизавета, лэхкири дэй, пхэнда: — Нат, дэн лэсти лав Иоанно.
61 «Det er ingen i ætti som heiter so, » svara dei,
Пхэндэ лати: — Ника дэ тумаро родо кади на акхарэн!
62 og dei gjorde teikn til faren, kva han vilde guten skulde kallast.
Тай пхученас вастэнца лэхкэрэ дадэстэ, Захариястэ, камле тэ уджянэ лэстэ, сар вов камэл тэ акхарэ чяворэ.
63 Då bad han um ei tavla og skreiv: «Johannes er namnet hans!» Alle undra seg;
Захария помангля сандёры важ лилэн тай чинда упрал: «Лэсти лав Иоанно». Всавэрэ прылиле када пала дыво.
64 men i det same fekk han att mål og mæle, og han tala og prisa Gud.
Тунчи отмукля лэсти муй и чиб, и вов ачиля тэ дэдумэ тай тэ ваздэ слава Дэвлэсти.
65 Då kom der ein otte på alle dei som budde der ikring; i heile Judaheidi vart alt dette mykje umtala,
И всавэрэн пашунэн облиля бари дар, и када вса розджиляпэ пав всавири Иудея плаенгири.
66 og kvar den som høyrde det, tok det til minnes og sagde: «Kva tru den guten er etla til?» For Herren heldt si hand yver honom.
Мануша, савэ шундэ вса кода, пхученас еджинэ пэстэ: — Каґа дурэдэр авэла кадэва чяворо? И Раехкоро васт сля пэ чяворэ.
67 Men Zakarja, far hans, vart fyllt av den Heilage Ande, og han tala profetord og kvad:
Ай Свэнто Фано сджиля пэ Захария, Иоаннохкэрэ дадэ, и вов ачиля тэ дэдумэ Дэвлэстар:
68 «Velsigna vere Herren, Israels eigen Gud! Til lyden sin han lydde, og løyste deim or band;
— Тэлював англа Тут, Бахтало Рай, Дэвэл Израилехкоро! Ту авилян Тирэ манушэндэ тай фирисардан лэн.
69 ei frelsarmagt vekt’ han oss upp, ei veldug, uti Davids ætt, som var hans trugne svein -
Ваздэня важ амэн Фирисаре цэрэстар, савэстар исин Тиро бутярно Давидо,
70 Som han frå fordom gjenom Heilag profetmunn sagde: (aiōn g165)
зрицардан Тиро лав, саво Ту пхэнэґас дэ думутни вряма Тирэ свэнтонэ англунаренца, (aiōn g165)
71 Frå fiendarne frelsa, frå kvar ei hatarhand!
со фирисарэґа амэн врыжымашэндар, кодэлэндар, савэ вурыцён амэндар.
72 Han vil federn’ våre vel, og kom i hug den heilage og støde pakti si,
Вов сикавда ковло їло Пэхкоро амарэ дадэнди тай на бистарда, со спхангля лэнца Еджино Пэ Свэнтонэ заветоґа.
73 den eid han hadde svore vår ættfar, Abraham.
Солаханя Вов Авраамости, амарэ дадэсти,
74 Han vilde ut oss fria or fiendsmagt og fiendsvald, so me han utan rædsl’ og rygd,
со фирисарэла амэн врыжымашэндар, соб амэ битрашакаро тэ терах свэнто бути англа Лэстэ,
75 i rettferd og med heilag hug kann tena all vår tid.
соб тэ авэл амаро джювимо свэнто тай чячюно англа Лэхкоро Муй всавэрэ бэрша амарэ.
76 Du og, min son, skal kallast Allhøge Guds profet, skal fyre Herren fara, og rydja vel hans veg,
И тут, чяворо, акхарэна Барэдэрэхкоро англунари, колэсти со ту джяґа англа Рае и лачярэґа Лэсти дром,
77 og læra lyden hans å sjå frelsa, dei finna skal når han all deira synd forlet.
и тховэґа Лэхкэрэ манушэнди дэ гындо, со Дэвэл злэл лэндар бэзимо и фирисарэла лэнгэрэ водя.
78 For miskunnsam av hjarta er han, vår gode Gud, ei stjerna let han skina for oss frå himmelhøgd,
Пэхкэрэ ковлэ їлэстар Дэвэл бичалэла амэнди Кхам, Саво ваздэлапэ дэнзор,
79 Lysa for deim som sit i myrkr og daudsens skodd, og styra inn på velferds-veg vår fot.»
и манушэнди, савэ мэрэн дэ калима, дэла одуд и сикавэла амэнди дром, саво анэл пачя.
80 Og guten voks og vart sterk i åndi; han heldt seg i øydemarkerne til tidi kom då han skulde førast fram for Israel.
Ай чяворо барёлас, тай фано лэхкоро ачелас зорало, и сля вов дэ шуки пхув ды кодыя вряма, кала трэбуни лэсти сля тэ сикавэпэ манушэнди дэ Израили.

< Lukas 1 >