Salomos Høisang 1
1 Høisangen av Salomo.
Соломунова песма над песмама.
2 Han kysser mig med kyss av sin munn! For din kjærlighet er bedre enn vin.
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 Liflig er duften av dine salver, ditt navn er en utgytt salve; derfor elsker jomfruene dig.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Drag mig! Vi vil løpe efter dig. Kongen har ført mig inn i sine kammer; vi vil fryde og glede oss i dig, vi vil prise din kjærlighet mere enn vin; opriktig elsker de dig.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Sort er jeg, men yndig, I Jerusalems døtre, som Kedars telter, som Salomos telttepper.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Se ikke på mig, fordi jeg er så sort, fordi solen har brent mig! Min mors sønner blev vrede på mig, de satte mig til å vokte vingårdene; min egen vingård har jeg ikke voktet.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Si mig, du som min sjel elsker: Hvor vokter du hjorden? Hvor lar du den hvile om middagen? For hvorfor skal jeg være lik en kvinne som går tilsløret ved dine stallbrødres hjorder?
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 Vet du det ikke, du fagreste blandt kvinner, så gå ut i fårenes spor og vokt dine kje ved hyrdenes hytter!
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 Med gangerne foran Faraos vogner ligner jeg dig, min venninne!
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 Yndige er dine kinner mellem kjedene, din hals i perleradene.
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Gullkjeder vil vi gjøre dig med sølvprikker på.
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Så lenge kongen satt ved sitt bord, gav min nardus sin duft.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Min elskede er mig en myrrakule, som hviler mellem mine bryster.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 Min elskede er mig en cyperdrue i En-Gedis vingårder.
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 Hvor fager du er, min venninne, hvor fager du er! Dine øine er duer.
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 Hvor du er vakker, min elskede, hvor skjønn du er! Og vårt leie er grønt.
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 Sedrer er bjelkene i vårt hus, cypresser er vårt tavlede loft.
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
