Salmenes 141

1 En salme av David. Herre, jeg kaller på dig, skynd dig til mig! Vend øret til min røst, nu jeg roper til dig!

Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 La min bønn gjelde som røkoffer for ditt åsyn, mine henders opløftelse som et aften-matoffer!

Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Herre, sett vakt for min munn, vokt mine lebers dør!

Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4 Bøi ikke mitt hjerte til noget ondt, til å gjøre ugudelighets-gjerninger sammen med menn som gjør urett, og la mig ikke ete av deres fine retter!

Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

5 La en rettferdig slå mig i kjærlighet og tukte mig! For sådan hodeolje vegre mitt hode sig ikke! Varer det enn ved, så setter jeg min bønn imot deres ondskap.

Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 Deres dommere blir nedstyrtet og gitt klippen i vold, og selv forstår de at mine ord var liflige.

Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7 Som når en pløier og kløver jorden, således ligger våre ben spredt ved dødsrikets port. (Sheol h7585)

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

8 For til dig, Herre, Herre, ser mine øine, til dig tar jeg min tilflukt; utøs ikke min sjel!

Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

9 Bevar mig for fellen som de har stilt op for mig, og for deres snarer som gjør urett!

Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

10 La de ugudelige falle i sine egne garn, mens jeg går uskadd forbi!

Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.