Salmenes 14

1 Til sangmesteren; av David. Dåren sier i sitt hjerte: Det er ikke nogen Gud. Onde, vederstyggelige er deres gjerninger; det er ingen som gjør godt.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

2 Herren skuer ned fra himmelen på menneskenes barn for å se om det er nogen forstandig, nogen som søker Gud.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

3 De er alle avveket, alle tilsammen fordervet; det er ingen som gjør godt, enn ikke én.

Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Sanser de da ikke, alle de som gjør urett, som eter mitt folk, likesom de eter brød? På Herren kaller de ikke.

Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

5 Da forferdes de såre; for Gud er med den rettferdige slekt.

Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

6 Gjør bare den elendiges råd til skamme! For Herren er hans tilflukt.

Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

7 O, at der fra Sion må komme frelse for Israel! Når Herren gjør ende på sitt folks fangenskap, da skal Jakob fryde sig, Israel glede sig.

Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.