Salmenes 138

1 Av David. Jeg vil prise dig av hele mitt hjerte, for gudenes øine vil jeg lovsynge dig.

Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

2 Jeg vil kaste mig ned foran ditt hellige tempel, og jeg vil prise ditt navn for din miskunnhets og din trofasthets skyld; for du har gjort ditt ord herlig, mere enn alt ditt navn.

Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

3 Den dag jeg ropte, svarte du mig; du gjorde mig frimodig, i min sjel kom det styrke.

У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Herre! Alle jordens konger skal prise dig når de får høre din munns ord.

Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

5 Og de skal synge om Herrens veier; for Herrens ære er stor,

И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

6 for Herren er ophøiet, og han ser til den ringe, og den stolte kjenner han langt fra.

Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

7 Om jeg vandrer midt i trengsel, holder du mig i live; mot mine fienders vrede rekker du ut din hånd, og du frelser mig ved din høire hånd.

Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

8 Herren vil fullføre sin gjerning for mig. Herre, din miskunnhet varer evindelig; opgi ikke dine henders gjerninger!

Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.