Salmenes 135

1 Halleluja! Lov Herrens navn, lov, I Herrens tjenere,

Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

2 I som står i Herrens hus, i forgårdene til vår Guds hus!

Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег.

3 Lov Herren! for Herren er god, lovsyng hans navn! for det er liflig.

Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко.

4 For Herren har utvalgt sig Jakob, Israel til sin eiendom.

Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

5 Jeg vet at Herren er stor, og vår Herre større enn alle guder.

Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова.

6 Herren gjør alt det han vil, i himmelen og på jorden, i havene og alle dyp,

Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.

7 han som lar regnskyer stige op fra jordens ende, gjør lyn til regn, fører vind ut av sine forrådshus,

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

8 han som slo de førstefødte i Egypten, både mennesker og fe.

Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета.

9 som sendte tegn og under midt i dig, Egypten, mot Farao og mot alle hans tjenere,

Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим.

10 han som slo mange hedningefolk og drepte mektige konger,

Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

11 Sihon, amorittenes konge, og Og, Basans konge, og alle Kana'ans kongeriker,

Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска;

12 og gav deres land til arv, gav Israel, sitt folk, det til arv.

И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом.

13 Herre, ditt navn blir til evig tid, Herre, ditt minne fra slekt til slekt.

Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена.

14 For Herren skal dømme sitt folk, og han skal miskunne sig over sine tjenere.

Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се.

15 Hedningenes avguder er sølv og gull, et verk av menneskers hender.

Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;

16 De har munn, men taler ikke; de har øine, men ser ikke;

Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

17 de har ører, men hører ikke, og det er ikke nogen ånde i deres munn.

Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим.

18 Som de selv er, blir de som gjør dem, hver den som setter sin lit til dem.

Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

19 Israels hus, lov Herren! Arons hus, lov Herren!

Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

20 Levis hus, lov Herren! I som frykter Herren, lov Herren!

Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

21 Lovet være Herren fra Sion, han som bor i Jerusalem! Halleluja!

Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!