Salmenes 130

1 En sang ved festreisene. Av det dype kaller jeg på dig, Herre!

Из дубине вичем к Теби, Господе!

2 Herre, hør min røst, la dine ører akte på mine inderlige bønners røst!

Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.

3 Dersom du, Herre, vil gjemme på misgjerninger, Herre, hvem kan da bli stående?

Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?

4 For hos dig er forlatelsen, forat du må fryktes.

Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.

5 Jeg bier efter Herren, min sjel bier, og jeg venter på hans ord.

Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.

6 Min sjel venter på Herren mere enn vektere på morgenen, vektere på morgenen.

Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

7 Vent på Herren, Israel! For hos Herren er miskunnheten, og megen forløsning er hos ham,

Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.

8 og han skal forløse Israel fra alle dets misgjerninger.

И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.