Salomos Ordsprog 3
1 Min sønn! Glem ikke min lære og la ditt hjerte bevare mine bud!
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 For langt liv og mange leveår og fred skal de gi dig i rikt mål.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 La ikke kjærlighet og trofasthet vike fra dig, bind dem om din hals, skriv dem på ditt hjertes tavle!
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 Så skal du finne nåde og få god forstand i Guds og menneskers øine.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Sett din lit til Herren av hele ditt hjerte, og stol ikke på din forstand!
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 Tenk på ham på alle dine veier! Så skal han gjøre dine stier rette.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Vær ikke vis i egne øine, frykt Herren og vik fra det onde!
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 Det skal være lægedom for din kropp og gi ny styrke til dine ben.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Ær Herren med gaver av ditt gods og med førstegrøden av all din avling!
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 Så skal dine lader fylles med overflod og dine persekar flyte over av most.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 Min sønn! Forakt ikke Herrens tukt og vær ikke utålmodig når han refser dig!
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 For den Herren elsker, ham refser han, som en far refser den sønn han har kjær.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Salig er det menneske som har funnet visdom, det menneske som vinner forstand;
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 for det er bedre å vinne den enn å vinne sølv, og det utbytte den gir, er bedre enn gull.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 Den er kosteligere enn perler, og alle dine skatter kan ikke lignes med den.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Langt liv har den i sin høire hånd, rikdom og ære i sin venstre.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Dens veier er fagre veier, og alle dens stier fører til lykke.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Den er et livsens tre for dem som griper den, og hver den som holder fast på den, må prises lykkelig.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Herren grunnfestet jorden med visdom; han bygget himmelen med forstand.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 Ved hans kunnskap vellet de dype vann frem, og ved den lar skyene dugg dryppe ned.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 Min sønn! La dem ikke vike fra dine øine, bevar visdom og klokskap!
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 Så skal de være liv for din sjel og pryd for din hals.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Da skal du vandre din vei trygt og ikke støte din fot.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 Når du legger dig, skal du ikke frykte, og når du har lagt dig, skal din søvn være søt.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Da trenger du ikke å være redd for uventet skrekk, eller for uværet når det kommer over de ugudelige!
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 For Herren skal være din tillit, og han skal bevare din fot fra å fanges.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Nekt ikke de trengende din hjelp, når det står i din makt å gi den!
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Si ikke til din næste: Gå bort og kom igjen, jeg skal gi dig imorgen - når du kan gjøre det straks!
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Legg ikke op onde råd mot din næste, når han kjenner sig trygg hos dig!
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Trett ikke med et menneske uten årsak, når han ikke har gjort dig noget ondt!
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Misunn ikke en voldsmann, og velg ikke nogen av alle hans veier!
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 For en falsk mann er en vederstyggelighet for Herren, men med de opriktige har han fortrolig samfund.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Herrens forbannelse er over den ugudeliges hus, men de rettferdiges bolig velsigner han.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Spotterne spotter han, men de ydmyke gir han nåde.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 De vise arver ære, men dårene får skam til lønn.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
