Salomos Ordsprog 13

1 En vis sønn hører på sin fars tilrettevisning, men en spotter hører ikke på irettesettelse.

Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

2 Av sin munns frukt nyter en mann godt, men de troløses hu står til vold.

Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

3 Den som vokter sin munn, bevarer sitt liv; den som lukker sine leber vidt op, ham blir det til ulykke.

Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

4 Den late attrår og får intet, men de flittige næres rikelig.

Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

5 Den rettferdige hater løgnaktige ord, men den ugudelige gjør det som ondt og skammelig er.

На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

6 Rettferdighet verner den som lever ustraffelig, men ugudelighet feller den som gjør synd.

Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

7 Den ene ter sig som en rik mann og har dog slett ingen ting, og den andre ter sig som en fattig mann og har dog meget gods.

Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

8 En manns rikdom er løsepenger for hans liv, men den fattige er det ingen som truer.

Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

9 De rettferdiges lys skinner lystig, men de ugudeliges lampe slukner.

Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

10 Ved overmot voldes bare trette, men hos dem som lar sig råde, er visdom.

Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

11 Lett vunnet rikdom minker, men den som samler litt efter litt, øker sitt gods.

Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

12 Langvarig venting gjør hjertet sykt, men et opfylt ønske er et livsens tre.

Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13 Den som forakter ordet, ødelegger sig selv; men den som frykter budet, han får lønn.

Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

14 Den vises lære er en livsens kilde, ved den slipper en fra dødens snarer.

Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

15 Ved god forstand vinner en menneskenes yndest, men de troløses vei er hård.

Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

16 Hver den som er klok, går frem med forstand, men en dåre utbreder dårskap.

Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

17 Et ugudelig sendebud faller i ulykke, men et trofast bud er lægedom.

Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

18 Armod og skam får den som ikke vil vite av tukt; men den som akter på refselse, blir æret.

Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

19 Opfylt ønske er søtt for sjelen, men å holde sig fra det onde er en vederstyggelighet for dårer.

Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

20 Søk omgang med de vise, og du skal bli vis; men dårers venn går det ille.

Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

21 Ulykke forfølger syndere, men rettferdige lønnes med godt.

Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

22 Den gode efterlater arv til barnebarn, men synderens gods er gjemt til den rettferdige.

Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

23 De fattiges nyland gir meget føde; men mangen rykkes bort fordi han ikke gjør det som rett er.

Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

24 Den som sparer sitt ris, hater sin sønn; men den som elsker ham, tukter ham tidlig.

Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

25 Den rettferdige eter så han blir mett, men de ugudeliges buk blir tom.

Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.