Salomos Ordsprog 11

1 Falsk vekt er en vederstyggelighet for Herren, men fullvektige lodder er ham til velbehag.

Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.

2 Med overmot følger skam, men de ydmyke har visdom.

Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.

3 De opriktiges rettsinn leder dem, men de troløses forvendte sinn ødelegger dem.

Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.

4 Gods hjelper ikke på vredens dag, men rettferdighet frir fra døden.

Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.

5 Den ustraffeliges rettferdighet gjør hans vei jevn, men den ugudelige faller ved sin ugudelighet.

Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.

6 De opriktiges rettferdighet frelser, men de troløse fanges i sin egen ondskap.

Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.

7 Når et ugudelig menneske dør, blir hans håp til intet, og med det som de onde stunder efter, er det forbi.

Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.

8 Den rettferdige utfries av trengsel, og den ugudelige kommer i hans sted.

Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.

9 Med munnen ødelegger den gudløse sin næste, men ved sin kunnskap utfries de rettferdige.

Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.

10 Når det går de rettferdige godt, jubler byen, og når de ugudelige omkommer, lyder fryderop.

Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.

11 Ved de opriktiges velsignelse blir en by ophøiet, men de ugudeliges munn bryter den ned.

Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.

12 Den som taler foraktelig om sin næste, er uten forstand; men en forstandig mann tier.

Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.

13 Den som går omkring som baktaler, åpenbarer hemmeligheter; men den som er trofast i ånden, skjuler saken.

Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.

14 Hvor det intet styre er, faller folket; men hvor det er mange rådgivere, der er frelse.

Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.

15 Ille går det den som går i borgen for en fremmed; men den som skyr å gi håndslag, er sikker.

Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.

16 En yndig kvinne vinner ære, og voldsmenn vinner rikdom.

Жена мила добија част, а силни добијају богатство.

17 En godgjørende mann gjør vel mot sig selv, men en hårdhjertet mann ødelegger sig.

Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.

18 Den ugudelige vinner en lønn som svikter, men den som sår rettferdighet, får en lønn som varer.

Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.

19 Den som står fast i rettferdighet, ham blir det til liv; men den som jager efter ondt, volder sin egen død.

Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.

20 En vederstyggelighet for Herren er de hvis hjerte er forvendt; men til velbehag for ham er de hvis vei er ustraffelig.

Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.

21 Visselig, den onde blir ikke ustraffet, men de rettferdiges ætt slipper unda.

Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.

22 Som en gullring i et svinetryne er en fager kvinne som er uten forstand.

Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.

23 De rettferdiges attrå er bare det som godt er; de ugudelige har vrede i vente.

Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.

24 Den ene strør ut og får ennu mere; den andre holder tilbake mere enn rett er, og det blir dog bare fattigdom.

Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.

25 Den som velsigner, skal trives, og den som lesker andre, han blir selv lesket.

Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.

26 Den som holder korn tilbake, ham banner folket; men velsignelse kommer over dens hode som selger korn.

Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.

27 Den som søker hvad godt er, søker det som er til behag; men den som higer efter ondt, over ham kommer det onde.

Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.

28 Den som setter sin lit til sin rikdom, han skal falle; men de rettferdige skal grønnes som løvet.

Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.

29 Den som setter sitt hus i ulag, skal arve vind, og dåren blir en tjener for den vise.

Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.

30 Den rettferdiges frukt er et livsens tre, og den vise fanger sjeler.

Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.

31 Se, den rettferdige får sin lønn på jorden, hvor meget mere da den ugudelige og synderen!

Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?