Jobs 39

1 Kjenner du tiden når stengjetene føder, og gir du akt på hindenes veer?

Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?

2 Teller du månedene til de skal bære, og vet du tiden når de føder?

Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?

3 De bøier sig, føder sine unger og blir fri for sine smerter.

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

4 Deres unger blir kraftige og vokser op ute på marken; de løper bort og kommer ikke tilbake til dem.

Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

5 Hvem har gitt villeslet dets frihet, hvem løste dets bånd,

Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

6 det som jeg gav ørkenen til hus og saltmoen til bolig?

Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.

7 Det ler av byens ståk og styr; driverens skjenn slipper det å høre.

Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.

8 Hvad det leter op på fjellene, er dets beite, og det søker efter hvert grønt strå.

Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

9 Har vel villoksen lyst til å tjene dig? Vil den bli natten over ved din krybbe?

Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

10 Kan du binde villoksen med rep til furen? Vil den harve dalene efter dig?

Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?

11 Kan du stole på den, fordi dens kraft er så stor, og kan du overlate den ditt arbeid?

Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?

12 Kan du lite på at den fører din grøde hjem, og at den samler den til din treskeplass?

Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?

13 Strutsen flakser lystig med vingene; men viser dens vinger og fjær moderkjærlighet?

Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?

14 Nei, den overlater sine egg til jorden og lar dem opvarmes i sanden,

Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?

15 og den glemmer at en fot kan klemme dem itu, og markens ville dyr trå dem i stykker.

И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;

16 Den er hård mot sine unger, som om de ikke var dens egne; den er ikke redd for at dens møie skal være spilt.

Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

17 For Gud nektet den visdom og gav den ingen forstand.

Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.

18 Men når den flakser i været, ler den av hesten og dens rytter.

Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.

19 Gir du hesten styrke? Klær du dens hals med bevrende man?

Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

20 Lar du den springe som gresshoppen? Dens stolte fnysen er forferdelig.

Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;

21 Den skraper i jorden og gleder sig ved sin kraft; så farer den frem mot væbnede skarer.

Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;

22 Den ler av frykten og forferdes ikke, og den vender ikke om for sverd.

Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

23 Over den klirrer koggeret, blinkende spyd og lanse.

Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;

24 Med styr og ståk river den jorden op, og den lar sig ikke stagge når krigsluren lyder.

Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

25 Hver gang luren lyder, sier den: Hui! Og langt borte værer den striden, høvedsmenns tordenrøst og hærskrik.

Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.

26 Skyldes det din forstand at høken svinger sig op og breder ut sine vinger mot Syden?

Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?

27 Er det på ditt bud at ørnen flyver så høit, og at den bygger sitt rede oppe i høiden?

Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?

28 Den bor på berget og har nattely der, på tind og nut.

На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.

29 Derfra speider den efter føde; langt bort skuer dens øine.

Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

30 Dens unger drikker blod, og hvor der er lik, der er den.

И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.