Jobs 20

1 Da tok Sofar fra Na'ama til orde og sa:

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 Derfor legger mine tanker mig svaret i munnen, og derfor stormer det i mig;

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

3 hånende tilrettevisning må jeg høre, og min ånd gir mig svar ut fra min innsikt.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

4 Vet du da ikke at slik har det vært fra evighet, fra den tid mennesker blev satt på jorden,

Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

5 at de ugudeliges jubel er kort, og den gudløses glede bare varer et øieblikk?

Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

6 Stiger enn hans stolthet til himmelen, og når enn hans hode til skyen,

Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

7 så går han dog likesom sitt skarn til grunne for evig; de som så ham, spør: Hvor er han?

Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

8 Som en drøm flyr han bort, og ingen finner ham mere; han jages bort som et nattesyn.

Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

9 Det øie som så ham, ser ham ikke mere, og hans sted skuer ham ikke lenger.

Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

10 Hans barn må søke småfolks yndest, og hans hender må gi hans gods tilbake.

Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

11 Hans ben var fulle av ungdomskraft, men nu ligger den med ham i støvet.

Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

12 Smaker enn det onde søtt i hans munn, skjuler han det under sin tunge,

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

13 sparer han på det og slipper det ikke, men holder det tilbake under sin gane,

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

14 så blir dog hans mat omskapt i hans innvoller og blir til ormegift i hans liv.

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

15 Han slukte gods, og han må spy det ut igjen; Gud driver det ut av hans buk.

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

16 Ormegift må han innsuge; huggormens tunge dreper ham.

Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

17 Han skal ikke få se bekker, elver av honning og elver av melk.

Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

18 Han må gi tilbake det han har tjent, og får ikke nyte det; meget gods har han vunnet, men han får liten glede av det.

Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

19 For han knuste småfolk og lot dem ligge der; han rante hus til sig, men får ikke bygge dem om;

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

20 han kjente aldri ro i sitt indre; han skal ikke slippe unda med sine skatter.

Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

21 Det var intet som undgikk hans grådighet; derfor varer ikke hans lykke.

Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

22 Midt i hans rikdom blir det trangt for ham; hver nødlidende vender sin hånd mot ham.

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

23 For å fylle hans buk sender Gud sin brennende vrede mot ham og lar sin mat regne på ham.

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

24 Flykter han for våben av jern, så gjennemborer en bue av kobber ham.

Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

25 Når han så drar pilen ut av sin rygg, og den lynende odd kommer frem av hans galle, da faller dødsredsler over ham.

Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

26 Alt mørke er opspart for hans vel gjemte skatter; en ild som intet menneske puster til, fortærer ham; den eter det som er igjen i hans telt.

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

27 Himmelen åpenbarer hans misgjerning, og jorden reiser sig mot ham.

Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

28 Det han har samlet i sitt hus, føres bort, det skylles bort på Guds vredes dag.

Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

29 Dette er den lodd som et ugudelig menneske får av Gud, den arv som er tilkjent ham av den Allmektige.

То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.