Predikerens 10
1 Giftige fluer får salvelagerens salve til å lukte ille og gjære; endog et lite grand dårskap ødelegger en mann som utmerker sig ved visdom eller ære.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 Den vises hu er vendt til høire, men dårens hu til venstre.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Og hvor som helst dåren ferdes, fattes det ham forstand, og han lar alle merke at han er en dåre.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 Reiser herskerens vrede sig mot dig, så forlat ikke din post! For saktmodighet holder store synder nede.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 Der er et onde som jeg har sett under solen - et misgrep som utgår fra makthaveren:
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 Dårskapen sitter i høie stillinger, mens fornemme folk må sitte lavt.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 Jeg har sett tjenere ride på hester og fyrster gå til fots som tjenere.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 Den som graver en grav, kan falle i den, og den som river et gjerde, kan bli bitt av en orm.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 Den som bryter sten, kan få en skade av det; den som hugger ved, kan komme i fare ved det.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 Når øksen er sløv, og han ikke har slipt eggen, så må han bruke dess større kraft; men visdom har den fordel at den gjør alt på rette måte.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 Når ormen biter uten besvergelse, har tungens eier ingen nytte av den.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 Ord fra den vises munn er liflige, men dårens leber ødelegger ham selv.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 De første ord av hans munn er dårskap, og enden på hans tale er farlig galskap.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 Dåren taler mange ord, enda mennesket ikke vet hvad som skal hende, og hvem sier ham hvad som skal hende efter hans tid?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 Dårens strev tretter ham, han som ikke engang vet veien til byen.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Ve dig, du land som har et barn til konge, og hvis fyrster holder måltid om morgenen!
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Lykkelige land som har en konge av edel ætt, og hvis fyrster holder måltid i sømmelig tid, som menn og ikke som drankere!
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 Når latheten råder, synker bjelkene sammen, og lar en hendene henge, så drypper det inn i huset.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 For å more sig holder de gjestebud, og vinen legger glede over livet; alt sammen fås for penger.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Ikke engang i dine tanker må du banne kongen, og ikke engang i ditt sengkammer må du banne den rike; for himmelens fugler bærer lyden avsted, og de vingede skapninger melder dine ord.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
