2 Samuel 22
1 David kvad denne sang for Herren den dag da Herren hadde utfridd ham av alle hans fienders hånd og av Sauls hånd.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 Og han sa: Herren er min klippe og min festning og min redder,
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 min klippefaste Gud, som jeg setter min lit til, mitt skjold og min frelses horn, min borg og min tilflukt, min frelser; fra vold frelser du mig.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Jeg påkaller den Høilovede, Herren, og blir frelst fra mine fiender.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Dødens bølger omspente mig, fordervelsens strømmer forferdet mig.
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 I min trengsel påkalte jeg Herren, og jeg ropte til min Gud; han hørte fra sitt tempel min røst, og mitt skrik kom for hans ører.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Da rystet og bevet jorden, himmelens grunnvoller skalv, og de rystet; for hans vrede var optendt.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Det steg røk op av hans nese, og fortærende ild fra hans munn; glør brente ut av ham.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 Og han bøide himmelen og steg ned, og det var mørke under hans føtter.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 Og han fór på kjeruber og fløi, og han lot sig se på vindens vinger.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 Og han gjorde mørke til skjul rundt omkring sig, vannmasser, tykke skyer.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 Frem av glansen foran ham brente gloende kull.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Herren tordnet fra himmelen, den Høieste lot sin røst høre.
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 Og han utsendte piler og spredte dem omkring - lyn og forvirret dem.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Da kom havets strømmer til syne; jordens grunnvoller blev avdekket ved Herrens trusel, for hans neses åndepust.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Han rakte sin hånd ut fra det høie, han grep mig; han drog mig op av store vann.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Han fridde mig ut fra min sterke fiende, fra mine avindsmenn; for de var mig for mektige.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 De overfalt mig på min motgangs dag; men Herren blev min støtte.
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 Og han førte mig ut i fritt rum; han frelste mig, for han hadde behag i mig.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, han betalte mig efter mine henders renhet.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 For jeg tok vare på Herrens veier og vek ikke i ondskap fra min Gud;
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 for alle hans lover hadde jeg for øie, og fra hans bud vek jeg ikke,
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 og jeg var ulastelig for ham og voktet mig vel for min synd.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Og Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, efter min renhet for hans øine.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Mot den fromme viser du dig from, mot den rettvise stridsmann viser du dig rettvis,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 mot den rene viser du dig ren, mot den forvendte viser du dig vrang.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 Elendige folk frelser du, men dine øine er mot de overmodige; dem fornedrer du.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 For du er mitt lys, Herre, og Herren opklarer mitt mørke.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 For ved dig stormer jeg løs på fiendeskarer, ved min Gud springer jeg over murer.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Gud, hans vei er fullkommen; Herrens ord er rent, han er et skjold for alle dem som setter sin lit til ham.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 For hvem er Gud foruten Herren, og hvem er en klippe foruten vår Gud?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 Gud, han er mitt sterke vern og leder den ulastelige på hans vei.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Han gir ham føtter likesom hindene og stiller mig på mine høider.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Han oplærer mine hender til krig, så mine armer spenner kobberbuen.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Og du gir mig din frelse til skjold, og din mildhet gjør mig stor.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Du gjør rummet vidt for mine skritt under mig, og mine ankler vakler ikke.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Jeg vil forfølge mine fiender og ødelegge dem, og jeg vender ikke tilbake før jeg har gjort ende på dem.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 Jeg gjør ende på dem og knuser dem, så de ikke kan reise sig; de faller under mine føtter.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Og du omgjorder mig med kraft til krig, du bøier mine motstandere under mig.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Og mine fiender lar du vende mig ryggen, mine avindsmenn utrydder jeg.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 De ser sig om, men der er ingen frelser - efter Herren, men han svarer dem ikke.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Og jeg knuser dem som jordens støv; jeg sønderknuser dem, tramper dem ned som søle på gatene.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Og du redder mig fra mitt folks kamper, du bevarer mig til å være hode for hedninger; folkeferd som jeg ikke kjenner, tjener mig.
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Fremmede kryper for mig; bare de hører om mig, blir de mig lydige.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Fremmede visner bort og går bevende ut av sine borger.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Herren lever, og priset er min klippe, og ophøiet er min frelses klippefaste Gud,
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 den Gud som gir mig hevn og legger folkeferd under mig,
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 og som fører mig ut fra mine fiender; over mine motstandere ophøier du mig, fra voldsmannen redder du mig.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Derfor vil jeg prise dig, Herre, blandt hedningene og lovsynge ditt navn.
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 Han gjør frelsen stor for sin konge, og han gjør miskunnhet mot sin salvede, mot David og mot hans ætt til evig tid.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
