Luka 20
1 Ligono limonga, Yesu peavi mukuwula vandu mu Nyumba ya Chapanga na kuvakokosela Lilovi la Bwina, vakulu va kuteta na vawula va malagizu ga Chapanga geampeli Musa na vagogo va Vayawudi, vamhambili.
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 Vakajova, “Utijovelayi! Wikita mambu aga kwa uhotola gani?” Ndi yani mweakupelili uhotola wenuwo?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Yesu akavajovela, “Na nene yati nikuvakota likotesi,
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 wu, uhotola wa Yohani wa kubatiza, wahumili kwa Chapanga amala kwa vandu?”
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Vakakotana vene kwa vene, “Tikajova wahumili kwa Chapanga, yati akutikota, ‘Ndava kyani mwamsadiki lepi?’
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Nambu tikajova wahumili kwa vandu, vandu voha yati vakutikoma na maganga, muni woha visadika kuvya Yohani avi mlota wa Chapanga.”
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 Vakamyangula, “Timmanyi lepi kwegahumili.”
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Yesu akavajovela, “Na nene nikuvajovela lepi nikita mambu genago kwa uhotola wa yani.”
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Yesu akayendelela kuvajovela luhumu ulu, “Mundu mmonga alimili mgunda wa mizabibu, avakodishi valimaji, kangi akahamba mulugendu mbaka mulima wa kutali, akatama kwenuko magono gamahele.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Lukumbi lwa kubena mizabibu mundu mwenuyo, amtumili mvanda waki akatola lilundu laki kuhuma ku mgunda. Nambu valimaji wa mumgunda wula vakamtova mvanda yula vakamvinga mawoko gawaka.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 Mkolo mgunda amtumili kavili mvanda yungi, nambu vene mewawa vakamtova na kumliga na kumvinga mawoko gawaka.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Kangi akamutuma mvanda wa datu, mwenuyo ndi vakamulemasa na kumtaga kuvala.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Mkolo mgunda yula akahololela, ‘Yati nikita kyani? Yati nikumtuma mwana vangu ngayuyoyo wa chiganu, manya mwenuyo yati vakumtopesa.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Nambu valimaji vala, pevamuweni, vakajovesana, mwenuyu ndi mhali waki. Hinu timkomayi muni uhali waki uvya witu!’
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 Ndi, vakamuwusa kuvala ya mgunda wula wa mizabibu, vakamukoma.” Yesu akavakota, “Mkolo mgunda yula yati akuvakita kyani valimaji vala?”
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 “Yati ibwela kuvakoma valimaji venavo, na kuvapela vangi mgunda wenuwo.” Vandu pevayuwini genago, vakajova, “Lepi! Gakotoka kuhumila hati padebe.”
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Nambu Yesu akavalolokesa na kuvakota. Mayandiku Gamsopi aga mana yaki kyani? Liganga levabeli vajengaji, hinu ndi liganga likulu la kutumbula pakujenga.
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Mundu yoyoha akagwilila panani ya liganga lenilo yati idenyekana hipandi hipandi, na liganga lenilo lakamgwilila mundu yoyoha ndi likumuyaga nyiminyimi.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Vawula va Malagizu na vakulu va kuteta vamanyili kuvya luhumu lwenuwo ukuvavala vene, ndi vaganayi kumkamula bahapo, nambu vayogwipi vandu.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Vamlandili cha papipi. Kangi vakavatuma vamang'omesi, vevajidekisi vandu vabwina muni vamyonja kwa malovi gaki, vakitili genago muni vahotola kumkamula na kumgotola muuhotola wa mkulu wa mkowa.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Vamang'omesi vala vakamjovela, “Muwula timanyili kuvya wijova na wiwula mambu gachakaka, wala nakumlola mundu pamihu ndi wiwula uchakaka munjila ya Chapanga.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Ndi utijovela, wu! Chabwina amala, lepi tete kulipa kodi kwa nkosi wa ku Loma?”
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Nambu Yesu amanyili likoka lavi, akavajovela,
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 “Munilangisa salafu ya lishonga. Wu, pamihu na liina ndi vya yani?” Vakamyangula, “Vya nkosi wa ku Loma.”
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Yesu akavajovela, “Hinu mumpela nkosi wa ku Loma vyaki nkosi wa ku Loma na mumpela Chapanga vyaki Chapanga.”
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Vahotwili lepi kumyonjola hati kwa lilovi limonga palongolo ya vandu, vakakangasa kwa mayangula gaki vakaguna.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Kangi Vasadukayu, vevijova kuvya vevafwili viyuka lepi, vakambwelela Yesu, vakajova,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 “Muwula, Musa atiyandikili ngati mlongo mundu afwili na amlekili mdala waki changali vana, yikumgana mhaja waki amhalayi lipwela mwenuyo, muni ambabakisila vana mlongo waki.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Hinu, kwavili na valongo saba va lukolo lumonga. Mhaja wavi agegili mdala, afwili changaleka mwana.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 Mbena waki yula akamhala lipwela, mwene mewa afwili changali mwana,
И узе други жену, и он умре без деце;
31 hati mbena waki wa datu akamhala, mambu gakavya galagala voha saba vafwili, changali kuvelekisa vana.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Pamwishu, mdala yula afwili.
А после свих умре и жена.
33 Wu, palukumbi lwa vevafwili kuyukiswa, mdala yula alavya mdala wa yani? Muni agegiwi na voha saba.”
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 Nambu vala vevahaguliwi na veviganikiwa kupewa wumi wa mulima wula, na kuyukiswa kula kuhuma kwa vevafwili, vigega lepi amala kugegewa. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Chakaka vifwa lepi kavili ndava viwanangana na vamitumu va kunani kwa Chapanga, ndi vana vaki Chapanga, ndava ya kuyukiswa kwavi.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Hati, Musa atilangisi njwe, kuvya vevafwili yati viyukiswa, mu Mayandiku Gamsopi. Pamihu ga padahi pepiyaka motu, akumuluwula Bambu Chapanga ngati Chapanga wa Ibulahimu na Chapanga wa Izaki na Chapanga wa Yakobo.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Mwene, lepi Chapanga wa vevafwili nambu kwa vamumi, ndava muni kwa mwene voha vilama.”
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Vawula va malagizu vangi va Musa vakajova, “Muwula, uvayangwili hotohoto!”
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Vandu vala vayogwipi kumkota kavili makotesi gangi.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Yesu akavakota, vandu vijova wuli, Kilisitu Msangula ndi mwana wa chiveleku cha Daudi?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 Muni Daudi mwene ajovili muchitabu cha Zabuli, Bambu, amjovili Bambu wangu, Tama muchiwoko changu cha kulyela
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 hati nivavika makoko vaku pahi pa magendelu gaku.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Ngati Daudi akumkemela mwene, Bambu, hinu yihotoleka wuli, kuvya mwana waki?
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Yesu avajovili vawuliwa vaki palongolo ya vandu voha,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 “Mujiyangalila na vawula va Malagizu ga Chapanga geampeli Musa, vevigana kugendagenda kuni vawalili magwanda gatali. Vigana kujambuswa chakufugwamila pandu pakugulisila vindu, kutama muvigoda vya kulongolo mu nyumba za kukonganekela Vayawudi, kutama muvigoda vya kulongolo ku mselebuko.
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 Vinyaga nyumba za vapwela kwa kuchenjela, na viyupa kwa Chapanga lukumbi lutali, muni valolekanayi na vandu kuvya vabwina. Yati vihamuliwa neju kuliku vangi!”
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
