< Matendo ga Mitume 28 >

1 Patuikite salama, tutangite panga kisiwa kikemelwa Malta.
И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.
2 Bandu batama poo ni balo patupeya ukarimu wa kawaida wa kwaa, ila baliwasha mwoto na kutukaribisha twabote, kwa sababu ya ula na mbepo yaibile itiendelea.
А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.
3 Lakini Paulo paabile atikusanya mzigo wa anju na kuubeka pamwoto, nng'ambo nchunu ywabile na sumu aboka mu'yelo anju kwa sababu ya lelo lijoto, na akajizungusha mu'maboko gake.
А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.
4 Bandu wenyeji wa palo pabamweni yolo mnyama atining'ia boka mu'maboko gake, babaya bene kwa bene, “Mundu yolo hakika ni muuaji ambaye aboka mulibahari, lakini haki haimuruhusu tama.”
И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.
5 Lakini ywembe atintupia yolo mnyama katika mwoto na apata kwaa madhara yoyote.
А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.
6 Bembe batimgojea avimbe kwa homa au atomboke gafla na kubulagika. Lakini baada ya kunlolekeya kwa muda mrefu na kubona panga ntopo likowe ambalo ni lakwaida kwaa kwake, balibadilisha malango yabe no baya abile nongo.
А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.
7 Bai mahali palo papipi pabile na bui ambayo ubile mali ya nkolo wa kisiwa, mundu ywakemelwa Pablio. Atitukaribisha na kutukarimu kwa masoba atatu.
А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.
8 ipalike panga tate ba Pablio abile na homa na ugonjwa wa kuhara. Na Paulo pmwendea, akiloba, kabeka maboko nnani yake, na kumponya.
А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.
9 Baada ya lee pangika, bandu benge palo pakisiwa baabile atamwe batiyenda na kuponelwa.
А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.
10 Bandu batimuheshimu kwa heshima yanyansima. Tubile twatijiandaa kusafiri, batupeya yelo twahitajia.
И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.
11 Baada ya miei itatu, twatisafiri nkati ya meli ya iskanda ambayo ibile imepigwa mbepo kolyo pakisiwa, ambayo viongozi wake babile alongo abele mapacha.
А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.
12 Baada ya kuwa twatua katika mji wa Sirakusa, twatama kolyo masoba atatu.
И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.
13 Iapangike palo twatisafiri katika mji wa Regio. Baada ya lisoba limo mbepo wa kusini uboite ghafla, na baada ya masoba abele tuikite katika mji wa Putoli.
А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.
14 Kolyo twatikwembana baadhi ya alongo na twatikaribishwa na tama nao kwa masoba saba. Kwa ndela yee tuisile Rumi.
Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.
15 Boka kolyo balo alongo, baada ya kuwa wayowine habari zetu, baisile kutupokya kolyo kulisoko lya Apias na Hotel tatu. Paulo paabweni balo alongo atimshukuru Nnongo kajipea ujasiri.
И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.
16 Patujingii Roma, Paulo atiruhusiwa tama kichake pamope na yolo askari ywabile akinlinda.
А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.
17 Bai ibile baada ya masoba atatu Paulo atibakema pamope balo alalome babile viongozi kati ya Ayahudi. Pabaisile pamope, abaya kwao, “Alongo, pamope na panga nipangite kosa lolote kwa bandu aba au panga kinchogo na taratibu za apindo bitu batuyongolya, natitolewa kati mfungwa boka Yerusalemu mpaka katika maboko ga Arumi.
А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,
18 Baada ya kunnaluya, batamaniya kunileka huru, kwa sababu kwabile ntopo sababu kwango nenga yastahili adhabu ya kiwo.
Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.
19 Lakini balo Ayahudi pabalongela kinyume cha shauku yabe, nililazimika kukata rufaa kwa Kaisaria, ila ibile kwaa kati panga naleta mashitaka nnani ya litaifa lyango.
Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.
20 Kwa sababu ya kukata kwango rufaa, nga nyo, niloba kubabona na longela namwenga. Kwa sababu ya chelo ambacho Israeli abile na ujasiri nacho, nitabilwe na kifungo chee.
Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.
21 Boka po bammakiya, “Twapokya kwaa barua boka Yudea kuhusu wenga, wala ntopo nongo ywaisa na kutoa taarifa au baya neno lolote linoite kwaa nnani ya wenga.
А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.
22 Lakini twapala kuyowa boka kwako wawaza namani kuhusu lee likundi lya bandu aba, kwa sababu iyowanike kwetu panga lalongela kinyume kila mahali.”
Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.
23 Pababile batitenga lisoba kwa ajili yake, bandu banyansima baisa mahali paabile atama. Kabaya lelo likowe kwao na kushuhudia kuhusu ufalme wa Nnongo. Atijaribu kubashawishi kuhusu Yesu, kwa namna zote ibele boka katika saliya ya Musa na boka kwa manabii, toka bwamba mpaka kitamwinyo.
И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.
24 Baadhi ya bembe batishawishika kuhusu makowe yalo yabayilwe, na benge baaminiya kwaa.
И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.
25 Pabatishindwa yeketyana bene kwa bene, batiboka baada ya Paulo kulibaya likowe lee limo, “Roho Mtakatifu abaya vyema pitya Isaya nabii kwa tate bitu,
А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим
26 Abaya,'Yenda kwa bandu aba ubaye, “Kwa makutu yinu mwalowa sikia, lakini mupekania kwaa; na kwa minyo yinu mwalowa lola lakini mutangite kwaa.
Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.
27 Kwaajili ya mioyo ya bandu aba ibile dhaifu, makutu gabe gapekanie kwa taabu, watifunga minyo yabe; ili panga kana patange kwa minyo yabe, na kupekania kwa makutu gabe, na kutanga kwa mioyo yabe, na kerebuka kae, na nalowa kubaponya.”
Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.
28 Kwa eyo mpalikwa kutanga panga awoo wokovu wa Nnongo utipelekwa kwa bandu ba Mataifa, na balowa kuwapekania.”
Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.
И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.
30 Pulo atami mu'nyumba yake ya kupanga kwa miaka yote ibele, na atibakaribisha bote baisile kwake.
А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,
31 Abile akihubiri ufalme wa Nnongo na abile akifundisha makowe nnani ya Ngwana Yesu Kristo kwa ujasiri wote. Ntopo ywankanikiya.
Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.

< Matendo ga Mitume 28 >