Luk 20
1 Saasiit Jisu ih Rangteenok ni miloong asuh nyootsootta nyia Ruurang Ese tiit baatta adi, romwah phokhoh nyia Hootthe nyootte loong, ah mihak phokhoh loong damdi roong ra rumha no
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 li rumta, “Baat thaak he, an arah loong ah o chaan nawa ih reeraang lu? Arah jen reetheng chaan ah an suh o ih kotaho?”
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Jisu ih ngaakbaat rumta, “Amadoh sen suh jengkhaap chaak cheng rumha. Baat he,
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Juungtemte Joon ih juungtem kahoon arah Rangte jiin nawa tama mina jiin nawa chota?”
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Eno neng chamchiini phang daanmui rumta, “Seng ih mamet baat ih? Seng ih ‘Rangte re nawa’ et li ih bah, ‘Erah ang abah, sen ih Juungtemte Joon ah mamah lahanpi ih han?’ ih li baat he.
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Eno ‘Mina re nawa,’ ih mok baat ih bah, arah than miloong ah ih seng ah jong ih paat he, tumeah neng ih Joon ah khowah ih ejen jat et rumta.”
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 Erah thoih ih neng ih amet ngaakbaat rumta, “Seng ih tajatke ma nawa ra taha rah ah.”
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Eno Jisu ih li rumta, “Erah ang abah, ngah marah nawa chaan ih jen reelang erah uh sen suh tabaat rumra.”
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Eno Jisu ih arah tiitthaak ah miloong suh baatta: “Teewadi mih wasiit ih potiik phek phekta, eno phekphoop phekte suh phek thukta, eno heh ah saaloh dook ih heh nok ni tangtong wangta.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Eno anggut tiik huitok ah chang ano, changte warah ih phekphoop phekte wah jiinni heh dah ah daapwan ano heh dabbi ah suwang thukta. Enoothong phekphoop phekte loong ah ih dah ah buh rum ano hahuung we ngaakdaap rumta.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 Eno heh ih dah wahoh we daap wanta; erah uh phekphoop phekte loong ah ih emamah we buh rum ano, heh rakri laandong ruh ih li wanrumta, eno hahuung we ngaakkaat thuk rumta.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Eno changte warah ih takjom adi wasiit we daap wanta; phekphoop phekte loong ah ih erah warah uh rapne ih buh rum ano, haatkaat rumta.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Eno phek changte warah ih liita, ‘Ngah ih tumjih et ang nih? Ngah ih nga mongnook sah ah laan daapwan ang; neng ih boleh esoomtu jaatjaat et rum anih!’
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Enoothong phekphoop phekte loong ah ih japtup rum ano, neng chamchi ni wasiit wasiit suh hubaat mui rumta, ‘Arah tang changte wah sah joh. Heh ah tek haat ih no, heh nyamka loong ah thong toom kap ih!’
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 Eno neng ih tekbuh rum ano phaakkhuh ni haatkaat rumta. “Erah ang abah phek changte warah ih phekphoop phekte loong ah tumjih et ah?” Jisu ih cheng rumta.
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 “Heh ah wangha no phekphoop phekte loong ah tek haat et ah, eno wahoh suh we phek thuk ah.” Miloong ah ih erah chaat rum ano edaan et rumta, “Emabah mabah uh tah angka!”
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Jisu ah nengko ih sok ano cheng rumta, “Erah ang abah, Rangteele ni arah raangha rah tumjih suh liita? ‘Nok hoonte ih jong ah maak di tachapka ih li ano thaangmuh jong et piihaatta rah, thoontang nang ih elongthoon maak di chapla.’
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 O bah uh erah jong khoh adoh dat ah hechep hechep ih jopkhan ah; erah dam ih erah jong ah o sak khonah bah uh mok dat abah, erah mih ah bungwiik nah bunram ih matpat ah.”
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Romwah phokhoh nyia Hootthe Nyootte loong ih Jisu ah erarah doh khak suh taat chung rumta, tumeah neng ih ejat et rumta heh ih neng suh li thung ang ano erah tiitthaak ah baat ha eah; enoothong neng ah miloong ra cho rumta.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Erah thoidi neng ih heh thetre ah hubansok ruh et rumta. Neng ih mararah mih asuh ngun ah hukoleh toongtang likhiik ih diip reeraang thuk rumta, eno leh Jisu reeni mat ih deejoot suh tumjih tumjih diipcheng wang thuk rumta, tumeah Room hate ngoong awang nyia Kobono suh jootkhak kot suh chung rumta.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Heh juujeengte loong ih Jisu suh baatta, “Nyootte, seng ih jat ehi marah an ih nyoot hu rah epun eah. Seng ih jat ehi an ih o ang abah uh ehin elong tadandeeko, erah nang ih mina suh Rangte thungpunjih amiisak tiit ah nyootsoot hu.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Baat thaak he, seng ih Roman Luungwanglong suh, seng Hootthe jun ih sokse ah ekot tam koke?”
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Enoothong Jisu ih neng mongtham ah jat ano li rumta,
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 “Ngunkholok ah noisok thaak he. Arah ngun adi o laaphaang ah nyia o men ah?” “Luungwanglong men nyia heh laaphaang,” neng ih ngaak baatta.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Eno Jisu ih baat rumta, “Ese ang ah, erah ang abah Luungwanglong dabbi ah Luungwanglong suh ju koh an, eno Rangte dabbi ah Rangte suh ju koh an.”
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Erah di noksong ngathong ni neng ih hejeng matjoot jih tajap chaat rumta erah thoidi suusu ih tong rum ano, heh jeng ngaak asuh paatja rumta.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Eno mararah Sadusi miloong ih, mina tek nawa tangaak thingka ih liite loong ah, ra rumha no Jisu suh cheng rumta,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 “Nyootte, Moses ih seng suh arah Hootthe ah raangthiinta: ‘Miwah ah tek ano, heh minuh ah sah muh et thiinhaat abah, thaknuh rah etekte no rah ih kap jaatjaat ejih, eno heh sah ah dong tup ano etekte wah sah et thiik ah.’
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Teewadi soophoh wasinet angta; phokhothoon ah ih heh minuh ah kap ano sah muh ih mattiita.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 Eno minuh rah miidamwah dam adi we chosongta,
И узе други жену, и он умре без деце;
31 erah lilih noolih damdi we chosongta. Emamah soophoh wasinet ah neng sah muh ih matti rumta.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Lithoon adi, minuh ah thoon mattiita.
А после свих умре и жена.
33 Eno bah, tek nawa ngaakthing sa doh, erah nuh ah o sanuh angtheng ah? Tumeah erah nuh ah soophoh wah sinetnet damdi chosongta.”
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 enoothong minuh miwah o ang abah uh tek nawa jen ngaakthing ete loong nyia lakngah nawa roidong adoh thingtongte loong abah tanook mui rumka ang ah. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Neng ah latek thang ih rangsah loong likhiik ang rum ah. Neng loong ah Rangte sah ang ah, tumeah neng tek nawa ngaaksaat rumta.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Eno Moses ih samsek ih jatthuk ha etekte ah ewe ngaakthing ete eah. Bangphook ni we luungta tiit raangha adi Moses ih Teesu suh Abraham Rangte, Isak Rangte nyia Jaakob Rangte ih liita.’
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Heh ah ethingte loong Rangte, etekte Rangte tah angka, heh nawa ih thoontang ah ething.”
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Mararah Hootthe nyootte loong ah toonjengta, “Ese ih ngaakbaat hali, Nyootte!”
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Eno erah tokkhodi neng ih takah naan cheng rumta.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Jisu ih cheng rumta, “Kristo ah Dewid sutoom ih mamet mi liita?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 Tumeah Dewid heh teeteewah ih Dewid Boong leedap adi liiha, ‘Teesu ih nga Teesu suh liita: Nga jaawako adoh tong uh
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 anpi anra loong ah ngah ih an lakhu nah maang langlang thuk ah.’
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Dewid ih heh suh ‘Teesu’ et liita; erah ang abah, Kristo ah Dewid sutoom mamah mi ang ah?”
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Miloong ih heh jeng boichaat rumta adi, Jisu ih heliphante loong suh baatta,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 “Sen teeteewah Hootthe nyootte loong dowa sokthun samthun ih tong an, neng samsong elootlootwah ih song rum ano thaangsang thengnah mih ih jengseera nyia soomtu ah seechoh rumha; neng ih Jehudi loong rangsoomnok ni tongtheng ese ban thiin thuk nyia sadung theng ni tongtheng ese nah tong suh thunte loong re nawa ah;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 thaknuh loong kaanjuukhu et sok rum ano neng nok ah long et rumha, eno leh rangsoom jeng ah eloot lootwah ih jeng rum leh noisok et rumha! Neng chamnaang theng ah rapne ethithoon ang ah!”
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
