Whakatauki 14
1 Ko ta te wahine whakaaro nui he hanga i tona whare; ko ta te wahine wairangi, ko ona ringa hei wahi iho.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Ko te tangata e haere ana i runga i tona tika, e wehi ana i a Ihowa; ko te tangata he parori ki ona ara e whakahawea ana ki i ia.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Kei te mangai o te wairangi he patu whakapehapeha; ma nga ngutu ia o te hunga whakaaro nui ratou ka ora ai.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Ki te kahore he kau, ka ma te takotoranga kai; ma te kaha ia o te kau ka nui ai nga hua.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 E kore te kaiwhakaatu pono e teka; ka puaki ia te teka i te kaiwhakaatu teka.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 E rapu ana te tangata whakahi i te whakaaro nui, heoi kahore e kitea e ia; ki te tangata matau ia he mama noa te matauranga.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Haere atu ki te aroaro o te kuware, ina kahore e kitea e koe he ngutu matau ona.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Ko te whakaaro nui o te tangata tupato, he matau ki tona ara; ko te wairangi o nga kuware, he tinihanga.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Ko ta nga wairangi he kata ki te he: na kei te hunga tika te whakaaro pai.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 E mohio ana te ngakau ki tona ake mamae, e kore ano hoki tona koa e pikitia e te tangata ke.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Ka whakangaromia te whare o te hunga kino: ka tupu ia te teneti o te hunga tika.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 He huarahi ano tera e tika ana ki ta te tangata titiro, ko tona mutunga ia ko nga huarahi ki te mate.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Ahakoa e kata ana, e mamae ana te ngakau; a, ko te mutunga o te koa, he pouri.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Ko te tangata i te ngakau tahuri ke, ka makona i ona ara ake: a ko te tangata pai ka makona i tana ake ano.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Ko ta te kuware he whakapono ki nga kupu katoa; tena ko te tangata tupato, ka ata titiro ki tana hikoi.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 E wehi ana te tangata whakaaro nui, ka neke atu i te kino; ko te kuware ia ka whakahi, ka tohe.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Ko te tangata riri wawe ka mahi i te wairangi; ka kinongia ano hoki te tangata i nga rauhanga kino.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 He wairangi te whakarerenga iho mo nga kuware; ko te tangata tupato ia ka karaunatia ki te matauranga.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 E piko ana te hunga kino ki te aroaro o te hunga pai; a ko te hunga he ki nga kuwaha o te tangata tika.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 E kinongia ana te rawakore e tona hoa ake nei ano; he tokomaha ia nga tangata e aroha ana ki te tangata taonga.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Ko te tangata e whakahawea ana ki tona hoa, e hara ana; ko te tangata ia e atawhai ana ki nga rawakore, ka hari.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 He teka ianei e kotiti ke ana nga kaiwhakatakoto i te kino? He atawhai ia, he pono, kei nga kaihanga i te pai.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 He hua to nga mauiuitanga katoa; tena ko te korero o nga ngutu e ahu ana ki te rawakore.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Hei karauna mo nga whakaaro nui o ratou taonga; ko te wairangi ia o nga kuware, he wairangi kau.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Ka ora nga wairua i te kaiwhakaatu pono: ko te tangata korero teka ia e mea ana kia tinihanga.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 U tonu, kaha tonu te whakaaro ina wehi ki a Ihowa; ka whai rerenga atu ano hoki ana tamariki.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 He puna ora te wehi ki a Ihowa, e mahue ai nga reti o te mate.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Ma te nui o te iwi ka whai honore ai te kingi; ma te kore o te iwi ka taka ai te rangatira.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 He matauranga nui to te tangata manawanui; ko te tangata riri wawe ia, e whakaneke ake ana ia i te wairangi.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 He ora ki nga kikokiko te ngakau ora; ko te hae ia, he pirau ki nga wheua.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Ko te tangata e tukino ana i te ware, he tawai tana ki tona Kaihanga; ko te tangata ia e atawhai ana i te rawakore, e whakahonore ana i a ia.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 E uakina iho ana te tangata kino i runga i tona he; ko te tangata tika ia ka whai tumanakohanga i tona matenga.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Ka noho te whakaaro nui ki te ngakau o te tangata matau; engari ko te mea kei te wahi ki roto o nga kuware e whakaaturia ana.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Ma te tika ka kake ai te iwi; ma te hara ia ka ingoa kino ai nga iwi.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Ka manako te kingi ki te pononga mahara; a ka riri ki te tangata i takea ai te whakama.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
