Matio 8
1 Ie nizotso boak’am-bohitse ey t’i Iesoà le norihe’ i lahialeñey,
耶稣走下山，许多人跟随而行。
2 Intike te pok’ eo ty aman’ angamae niambane ama’e, nanao ty hoe: O Rañandria, mahajangañ’ ahy v’iheo?
有一个麻风病人前来跪拜，说：“主啊！如果你愿意，请治愈我。”
3 Nahiti’ Iesoà ty fità’e, nitsapa aze le nanao ty hoe: Satriko t’ie halio, maliova. Le nilioveñe amy haangamae’ey re amy ora zay.
耶稣伸出手触碰他，说：“我愿意，你治愈了！”那人的麻风病立刻治好了。
4 Le hoe t’i Iesoà tama’e: Mitaoa tsy hatalili’o ama’ ondaty, fe akia mb’amy mpisoroñey mb’eo, le ibanabanao ty enga linili’ i Mosè amy Ha’areoy.
耶稣对他说：“不可告诉别人，去让祭司看你的样子，然后照着摩西所要求的献上供物，作为向大家展示的证明。”
5 Ie nigodañe mb’e Kapernaome-hamartà ao t’i Iesoà, le nifanalaka ami’ty mpifehe-zato nihalaly ama’e
耶稣进入迦百农后，一名百夫长前来恳求帮助。
6 ty hoe: O Rañandria, màndre an-trañoko ao i ana-dahikoy, tokoe’ ty hakepeke, ie deme’e ty amy hasilo’ey.
他说：“主啊！我的仆人瘫痪了，躺在家里非常痛苦。”
7 Hoe t’i Iesoà tama’e: Homb’eo raho hañafak’aze.
耶稣回答：“我去医治他。”
8 Aa hoe ty natoi’ i mpifehe-zatoy: O Rañandria, tsy sazò ahy ty homba’o ambane’ tafo-trañoko ao, iantofo avao, le ho jangan-dre.
百夫长说：“主啊，让你来到我的舍下实在不敢当。只要你说一句话，我的仆人就能好了。
9 Mpanan-kakeo raho, naho manan-dily aman-tsoavala reke-piningitse; ie anoeko ty hoe: Dañe! ami’ty raike le mandeha, Mb’etoa, le pok’eo, vaho amo mpitorokoo ty hoe: Ano zao, le anoe’iereo.
我本人是当权者的手下，也有士兵听我的指挥；我对这个说‘过去！’他就会过去；我对另一个说‘过来！’他就会过来；我对仆人说‘做这个！’他就遵命。”
10 Jinanji’ Iesoà, le nilatsa vaho hoe re amo mpañorike azeo: Eka! to t’ivolañako te mbe tsy nahatrea fatokisam-bey manahake zao e Israele ao raho.
耶稣听了这番话很惊讶。他对跟随的人说：“说实话，我在以色列从未见过如此有信心之人。
11 Taroñeko ama’ areo te maro ty hitotsake boak’ atiñanañe añe naho hirik’ ahandrefañe añe hitrao-pitofàñe amy Abraàme naho am’ Isaka vaho am’ Iakobe amy fifehean-dikerañey,
我告诉你们，必有许多人从东方和西方赶来，与亚伯拉罕、以撒和雅各在天国里共同进餐。
12 fe hafetsake an-kamoromoroñan-tsikeokeok’ ao o ana’ i fifeheañeio; fangololoihañe naho ali-vazañe ty ho ao.
但王国的继承人将被扔入彻底的黑暗，在那里哭泣和咬紧牙关。”
13 Le hoe t’i Iesoà tamy mpifehe-zatoy: Akia; fa ama’o ty amy natokisa’oy, vaho nijangañe amy ora zay i ajalahiy.
然后耶稣对百夫长说：“回去吧！因为你信将要发生之事，所以你所求之事必会发生。”话音落地，他的仆人便痊愈了。
14 Ie henane zay, nizilike añ’anjomba’ i Petera ao t’i Iesoà, le naheo’e te natindri’ ty hamae-sandriñe i rafoza’e ampelay.
耶稣来到彼得家里，看见他的岳母躺在床上正在发烧。
15 Nitsapae’e ty fità’e le nisitak’ aze i firemporempo’ey, vaho nitroatse nitoroñ’ aze.
耶稣摸她的手，高烧便退去，她立刻起来为耶稣煮食。
16 Ie tsatoke i harivay, le nendese’ iareo ama’e o vinolevolen-kokolampao naho hinaha’e an-tsara avao, vaho nafaha’e iaby ze hasilofañe,
夜幕降临，有人带了许多魔鬼附体之人来见耶稣，他只用一句话就命令恶灵退去，医好了所有患病之人。
17 hañenefañe i nisaontsieñe añam’ Isaia mpitoky, noro an-tiahiy, ty hoe: Toe rinambe’e o hakepehan-tikañeo, vaho nivavè’e o hasilofan-tikañeo.
这便应验了以赛亚先知所说：“他治愈我们的疾病，让我们于病患中解脱。”
18 Ie nivazoho’ Iesoà te niarisehoa’ i lahialeñey, le nafanto’e te hitsake mb’alafe i riakey eñe.
耶稣看见许多人围着他，便指示他们到对岸去。
19 Le pok’eo ty androanavy nanao ty hoe ama’e: O Talè, hañorik’ Azo raho ndra aia’aia ty hañaveloa’o.
一位宗教老师前来对他说：“老师，你无论往何处去，我都将跟从于你！”
20 Le hoe ty natoi’ Iesoà aze: Manan-joho o farasio, aman-traño o voron-dikerañeo, fe tsy aman’ ankalañe ty añambone’ i Ana’ ondaty, ana’ i tsy nahavanilahiy.
耶稣对他说：“狐狸有自己的洞穴，天空飞鸟有自己的窝，但人子却无处栖身。”
21 Hoe ty nanoa’ ty mpiama’e raike: Apoho hey raho hiavotse handentek’ an-draeko.
另一个门徒对耶稣说：“主啊！请先准我回去安葬我父。”
22 Hoe t’i Iesoà tama’e: Oriho raho; adono handeveña’ o mihomakeo o vilasi’ iareoo.
耶稣回道：“跟我来！让亡者去埋葬亡者。”
23 Nijon-dakañe t’i Iesoà naho nindre ama’e o mpiama’eo le
耶稣登上船，门徒们跟随他上船。
24 nikofaoke amy riakey ty tio-bey naho loho nikabokaboke o onjao vaho natao te hifoifoy i lakañey.
忽然海上刮起狂风，浪涛几乎淹没整船，但耶稣却安然睡着。
25 Nimb’ama’e mb’eo o mpiama’eo nihalaly ama’e ty hoe: O Talè, rombaho zahay, tsy mone hivetrake.
门徒们走来把他唤醒，说：“主啊！救救我们！我们要被淹死了！”
26 Hoe re tam’iereo: Ino ty ifampitoliha’ areo, ry kede fatokisañeo? Niongake re, le trinevo’e i tiokey naho i riakey hitsiñe, le nipendreñe ami’ty manao zao.
耶稣问他们：“。你们为什么这么害怕？ 为什么这么不信任？” 然后他起身命令风浪停止，一切变得完全平静，
27 Nitrea’ ondatio le nilatsa vaho nanao ty hoe: Ia v’itoy t’ie manao i satri’ey o tiokeo naho i riakey?
门徒们惊奇不已，说：“这到底是什么人，连狂风和海浪也听从于他？”
28 Ie tafatsàke i riakey, le niheo mb’ an-tane Gadarý alafe’ i riakey eñe, naho nifankanjò ama’e t’indaty roe vinolevolen-kokolampa hirike amo kiborio, hay aia ty fidabadoà’ iareo, kanao tsy nahafiranga mb’eo ondatio.
耶稣来到对岸，这里是加大拉人的地区，这时遇见两名魔鬼附身之人从墓里出来，向他走来。他们如此凶险，没有人敢走那条路。
29 Nitazataza ty hoe ama’e iareo: Inoñe ty iharoan-tika, Iesoà, Anan’ Añahare? Niheo mb’etoañe aolo’ i àndroy v’iheo hampisoañe naho handrotsake anay? Hoe t’i Iesoà am’iereo: Mivoraha boak’ ao ty valobohòke lo retia.
魔鬼附身之人喊叫：“上帝之子，你想拿我们怎么样？是我们时候未到，你就来这里折磨我们吗？”
30 Nandrazeñe ey hoeke ey ty mpirai-tron-dambo maro,
远处有一大群猪正在进食。
31 le nitoreova’ o kokolampao ami’ty hoe: Kanao tsy mete tsy iakara’ay, añomeo lily himoaha’ay amo mpirai-tron-dambo eio.
魔鬼祈求耶稣说：“如果你要赶我们从人体出来，就让我们附身猪群吧。”
32 Le hoe re tam’ iereo: Soike! Le nifaoke ama’e iereo, nitsamoake amy lambo rey; naho nitsondemboke amy zao i mpirai-tro-damboy nidorasitse mb’an-driake mb’eo vaho niòpo an-drano ao.
耶稣对他们说：“去吧！”魔鬼便离开人身，附身猪群。那群猪沿着陡峭山崖跑下去，掉在海里淹死了。
33 Nangebahebake o mpiarakeo le nitriban-day, naho fonga natalili’iereo an-drov’ao, vaho hene nirevendreveñe i rovay.
猪倌跑到了城里，把鬼附身之人的遭遇和所有发生的事情，都告诉了城里人。
34 Niavotse mb’eo iereo hanalaka Iesoà; niisa’ iereo naho nihalaly ama’e te tsy hitoam-ban-tane’ iareo.
全城居民都来到郊外去见耶稣。找到他之后，便求他离开这个地区。
