Lioka 15
1 Hene niropak’ am’ Iesoà amy zao o mpamory vili-lohao rekets’ o bey hakeoo hijanjiñe aze.
很多税吏和其他“罪人”经常来到耶稣那里，听他讲道。
2 Le hoe ty fitreontreo’ o Fariseoo naho o mpanoki-dilio: Mandrambe mpanan-tahiñe t’indaty tia vaho mitrao-pilintseñe ama’e.
于是法利赛人和宗教老师抱怨到：“这个人欢迎罪人，还和他们一起吃饭。”
3 Aa le nirazaña’e ty hoe:
耶稣就对他们讲了一个故事，说：
4 Ia ama’ areo aman’ añondry zato, ie rereke ty raike, ty tsy hienga i sivampolo sive’ amby rey an-tameañe ey heike, hihitrihitry hitsoeke i motsoy ampara’ te tendreke?
“如果你有一百只羊，失去一只，是不是会把剩下的九十九只留在开阔牧场，然后去寻找那丢失的羊，直到找到为止？
5 Ie isa’e, le anoe’e ega vaho ifalea’e,
如果你找着了，就会高兴地把羊扛在肩上，
6 le ie pok’ añ’ anjomba’e ao, atonto’e o rañe’eo naho o marineo vaho anoe’e ty hoe: Antao hitrao-kaehak’ amako, fa nitreako i añondriko nimotsoy.
回到家后招呼朋友和邻居来，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的羊！’
7 Itaroñako te hirebeke ty andindiñe ao ami’ty bei-hakeo misoloho te ami’ty maren-tane sivampolo sive’ amby tsy aman-kisolohoa’e.
告诉你们，一个罪人若能悔改，天堂就会获得更多欢乐，甚至超过九十九个不用悔改的良善之人。
8 Ia ka ty rakemba aman-tsanganolo folo, ie motso ty raike ro tsy handrehetse jiro, hipio anjomba hikodebe ampara’ te isa’e?
假设一个女人有十枚银币，如果丢了一枚，是不是要点上灯，在整个屋子里细细寻找，直到找到？
9 Ie zoe’e ro mamory o rañe’eo naho o mpifankarine ama’eo hanao ty hoe: Antao hitrao pinembanembañ’ amako; fa nitreako i tsanganolo nimotsoy.
当她找到那枚银币，就会叫来亲朋好友，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的银币！’
10 Itaroñako te firebehañe ty añatrefa’ o anjelin’ Añahareo ami’ty fibaboha’ ty mpanan-tahiñe raike.
我告诉你们，一个罪人若能悔改，上帝的天使也会感到欢乐。”
11 Tinovo’e ty hoe: Teo t’indaty aman’anadahy roe.
耶稣解释道：“从前有个人有两个儿子。
12 Le hoe ty zai’e aman-drae’e: O aba, atoloro ahy ty anjara lovako. Le zinara’e am’ iereo ty fiveloma’e.
小儿子对父亲说：‘爸爸，请把我应得的家产分给我。’于是父亲就把财产分给兄弟二人。
13 Ie modo ty andro tsy ampeampe le hene natonton-jai’e naho nifokofoko mb’an-tsietoitane añe vaho nirite’e ami’ty hatsivokarañe o fanaña’eo.
几天后，小儿子带上所有的家当去了远方，在那里过着放荡的生活，奢侈浪费。
14 Ie nikapioke, nitondroke ty san-kerè mena amy taney vaho nirota.
他花光了所有钱财，又恰逢当地遇上严重饥荒，他穷得肚子都吃不饱。
15 Aa le niavotse re, noly amy t’indaty tompo-tane nañirak’ aze hiara-dambo an-tete’e añe.
于是他在当地一个农户那里找差事做。那人打发他到田里去放猪，
16 Le naìna’e te ho nañatseke ty tro’e amo hara’e fihanen-damboo, fe tsy eo ty namahañe aze.
他太饿了，甚至愿意吃猪食，但即使这样也没有人愿意给他食物。
17 Ie nitombalin-dre, le hoe ty fisafiri’e: Firefire amo mpikarama aman-draeko añeo ro tsy enen-kaneñe, zaho mifeake ty kerè atoy!
他这时才幡然醒悟，于是对自己说：‘我父亲所有的工人都有丰盛的食物可以享用，为什么我却要在这里饿死？
18 Hiavotse raho himpoly mb’ aman-draeko añe, le hanoeko ty hoe: Ry aba, aman-kakeo andindìñey naho ama’o raho
我要回家，到我父亲那里去！对他说：父亲，我的罪违背了天堂，也违背了你，
19 le tsy mañev’ ahy te hatao ana’o, ehe apoho ho mpiamo tsimañaja’oo.
我不配再做你的儿子，请向对待雇工那样对待我吧。’
20 Aa le niongake re nimpoly mb’ aman-drae’e añe. Ie mbe eñe te nitalaken-drae’e naho niferenaiña’e; vaho nihitrihitry mb’ ama’e mb’eo nametreke ty fititia’e naho norofa’e.
于是他动身回家去找他的父亲。 当他父亲看到他的身影，尽管还在远处，便动了恻隐之心，跑过去拥抱他，亲吻他。
21 Fa hoe ty nanoa’ i ana’ey: O aba, aman-tahiñe andindìñey naho ama’o raho, tsy mañeva ahy ty hatao ty hoe ana’o ka.
儿子说：‘父亲，我违背了天堂也违背了你，不配再做你的儿子。’
22 Fe hoe ty rae’e amo mpitoro’eo: Hitrifo masika kirahe i sarimbo soay le isaroño; añombeo bange o taña’eo naho hana o tombo’eo
但父亲却吩咐仆人说：‘快把那最好的长袍拿来给他穿，给他戴上戒指，穿上鞋。
23 le endeso atoy i ana-bosy vinondrakey, lentao; naho antao hikama vaho hifale.
把我们养肥的牛犊宰了，我们要大吃一顿，
24 Amy te nihomake ty anako toy naho nivañom-beloñe, nimotso vaho nitrea. Aa le nifale iereo.
因为这可是我死而复活、失而复得的儿子。’于是他们开始庆祝起来。
25 Tan-tetek’ añe i zoke’ey; aa ie nañarine i anjombay, le nahatsanom-peon-kafaleañe naho tsinjake.
这时候大儿子正在田里干活。他朝着家的方向走去，听见音乐和跳舞的声音，
26 Le tsinikao’e ty mpitoroñe, naho nañontane ty foto’ o raha zao.
于是就找来一个仆人，询问发生了什么。
27 Le hoe ty nanoa’ i mpitoroñey: Nivotrak’ atoy i rahalahi’oy; aa kanao nijaranjaiñe i anadahi’ey, le vinonon-drae’o i ana-bosy vinondrakey.
仆人说：‘你弟弟回来了，你父亲因为他平安归来，就宰了那头肥牛犊。’
28 Nioroñoroñe amy zao re nifoneñe tsy hizilik’ ao; aa le niakatse ty rae’e hañohò aze.
大儿子很生气，不肯走进屋子里，于是父亲出来劝他。
29 Fe hoe re aman-drae’e: Hete, fa haehae ty nitoroñako azo, le tsy nililareko ndra mbia’ mbia o lili’oo; fe mbe lia’e tsy nitolara’o ndra ty vi’e hifalefaleako amo rañekoo.
他对父亲说：‘你看，我照顾你这么多年，从来没有违背过你的命令，但你从未给我任何羊羔，让我可以和朋友们聚会。
30 Ie niloneake eo i ana-dahi’o nampianto ty harea’o amo tsimirirañeoy, le linenta’o i temboay vinondrakey.
但你这个儿子，把你的钱都浪费在妓女身上，他一回来，你反倒为他宰杀肥牛犊！’
31 Aa hoe ty saontsin-drae’e tama’e: O anake, toe amako etoañe nainai’e rehe; fonga azo o hanañakoo.
父亲对他说：‘孩子，你总是跟我在一起，我的一切都是你的。
32 Fe evàe’e t’ie mifale naho mirebeke; amy te nihomake i rahalahi’oy f’ie nibodañe, nirereke fe nitendreke.
但你这个弟弟是死而复活、失而复得，所以我们应该高兴，应该庆祝！’”
