Lioka 14
1 Teo t’ie nizilik’ añ’anjomba’ ty mpiamo beim-Pariseoo hikama ami’ty Sabotse, le fonga nikirok’ aze.
息日，耶穌進了一個法利賽人首領的家中吃飯；他們就留心觀察他。
2 Aa hehe te añatrefa’e eo t’indaty voa ty trinike.
在他面前有一個患水臌症的人。
3 Le hoe ty ontane’ Iesoà amo mpahay Hàkeo naho amo Fariseoo: No’ i Hake hao ty mampijangañe ami’ty Sabotse?
耶穌對法學士及法利賽人說道：「安息日不許治病﹖」
4 Nianjiñe avao iereo, aa le rinambe’e naho jinanga’e, vaho nampiavote’e.
他們都默然不語。耶穌遂扶著那人，治好他，叫他走了。
5 Le hoe re tam’ iereo: Ia ama’ areo naho tafajoroboñ’ an-kadaha ao ty birì’e ndra ty añombe’e, ro tsy hañakatse aze aniany ami’ty andro Sabata?
然後向他們說：「你們中間，誰的兒子或牛掉在井裏，在安息日這一天，不立拉上來呢﹖」
6 Aa le tampets’ eñoeño iereo amy hoe zay.
他們這話不能答辯。
7 Ie nirendre’e o nambarañe nifatrifatry hitsotsèfotse aolo eio, le nirazañe’e ty hoe:
耶穌注意到被邀請的人，如何爭選首席，便對他們講了一個比喻說：「
8 Naho eo ty mañambara azo homb’ añ’enga vao añe, ko mitsoretak’ aolo ey, ke ampihovae’e ty aman-kasy mandikoatse azo;
幾時你被人請去赴婚筵，不要坐在首席上，怕有比你更尊貴的客也被他請來，
9 ie amy zay, ho saontsie’ i nampihova anahareo roey ty hoe: Ampiambesaro t’indaty toy, le an-tsalatse ty hinankanankaña’o mb’ am-boho ao.
那請你而又請他的人要來向你說：請讓坐給這個人! 那時，你就要含羞地去坐末席了。
10 Aa naho ambaràñe, miambesara amo èpakeo, ie avy i nitaoñe azoy, le hanoa’e ty hoe: O rañetse, mionjona mb’aolo ey; le hanan-kasin-drehe añatrefa’ o miharo fiambesatse mikama ama’oo.
你幾時被請，應去坐末席，等那請你的人走來給你說: 朋友，請上坐罷! 那時，在你同席的眾人面前，你才有光彩。
11 Harèke ty mitrotroaboke, vaho haonjoñe ty mirèke.
因為凡高舉自己的，必被貶抑；凡貶抑自己的，必被高舉。」
12 Hoe ka re amy nañambara azey: Ie mañalankañe fikama antoandro ndra hariva, ko mikanjy o rañe’oo, ndra o roahalahi’oo, ndra o longo’oo, ndra o mpañaleale marine azoo, tsy mone hambara’ iereo ka, le ho vinale i azoy.
耶穌也向請他的人說：「幾時你設午宴或晚宴，不要請你的朋友、兄弟、親戚及富有的鄰人，怕他們也要回請而還報你。
13 F’ ihe manao takataka, koiho o rarakeo, o komboo, o kepekeo vaho o goao.
但你幾時設宴，要請貧窮的、殘廢的、瘸腿的、瞎眼的人。
14 Le ho soatata rehe amy t’ie tsy hahavale. Hondroheñe ami’ty fivañon-ko velo’ o vantañeo i azoy.
如此，你有福了，因為他們沒有可報答你的；但在義人復活的時候，你必能得到償報。」
15 Ie nahajanjiñe zay ty niambesatse nitrao-pikama ama’e le hoe ty asa’e ama’e: Soatata ze hikama amy Fifehean’ Añaharey.
有一個同席的聽了這些話，就向耶穌說: 「將來能在天上的國裏吃飯的，才是有福的! 」
16 Le hoe ty natoi’e: Teo t’indaty nañalankañe sabadidake naho nikoike maro,
耶穌給他說: 「有一個人設了盛宴，邀請了許多人。
17 ie tendreke i sabadidakey le nampihitrife’e mpitoroñe hanao ty hoe amo nañambarà’eo: Antao fa hene hinalankañe.
到了宴會的時刻，他便打發僕人去給被請的人說: 請來罷! 已經齊備了。
18 Fe, songa nihalaly fihankañañe. Hoe ty valoha’e: Fa nivily tane raho le tsi-mete tsy homb’eo hañente aze, aa le mihalaly t’ie hitotse ama’o hey.
眾人開始一致推辭。第一個給他說：我買了一塊田地，必須前去看一看，請你原諒我。
19 Hoe ka ty raike: Nikalo katràka folo raho le hihitrike hibiribiry iareo. Iantofo koahe o halalikoo.
另一個說：我買了五對牛，要去試試牠們，請你原諒我。
20 Hoe ka ty raike: Nañenga-vao raho, le tsy eo ty hombako mb’eo.
別的一個說：我才娶了妻，所以不能去。
21 Aa le nimpoly i mpitoroñey vaho hene natalili’e amy talè’ey. Viñetse amy zao i talen’ anjombay le hoe ty asa’e amy mpitoroñey: Masikà, akia mb’an-damoke mb’eo naho mb’ añ’ oloñolo’ o tanàñeo mb’eo le ampihovao mb’etoa o rarakeo, o kepekeo, o feio vaho o komboo.
僕人回來這事告訴了主人。家主就生了氣，給僕人說：你快出去，到城中的大街小巷，把那些貧窮的、殘廢的、瞎眼的、瘸腿的，都領到這裏來。
22 Le hoe i mpitoroñey: O Rañandria, kila heneke i nandilia’oy, fa mbe malalake.
僕人說：主，已經照你的吩咐辦了，可是還有空位子。
23 Le hoe i beiy amy mpitoro’ey: Akia mb’an-dalañe mb’eo, naho mb’amo lalan-tsilekeo vaho fonga aziro himoake hahàtseke ty trañoko.
主人對僕人說：你出去，到大道以及籬笆邊，勉強人進來，子坐滿我的屋子。
24 Taroñeko te ndra raik’ am’ ondaty nikoihekoo tsy hitsòpek’ o ahandrokoo.
我告訴你們：先前被請到的那些人，沒有一個能嘗我這宴席的。」
25 Havorontsan-dahialeñe ty nindre fañavelo am’ Iesoà. Ie nitolike, le nanoa’e ty hoe:
有許多群眾與耶穌同行，耶穌轉身向他們說：「
26 Naho eo ty miheo amako fa tsy mahafary rae naho rene naho valy naho anake naho rahalahy naho rahavave, eka, toe ty fiai’e, le tsy mete ho mpiamako.
如果誰來就我，而不惱恨自己的父親、母親、妻子、兒女、兄弟、姊妹，甚至自己的性命，不能做我的門徒。
27 Tsy noko ho mpiamako ka ze tsy mitarazo ty hatae ajale’e naho manonjohy ahy.
不論誰，若不背著自己的十字架，在我後面走，不能做我的門徒。
28 Aa vaho ia ama’ areo, naho mañoreñe fitalakesañ’ abo, ro tsy hitoboke hey hañereñere ty ho vili’e, hahaoniñe ke ho fonitse,
你們中間誰願意建造一座塔，而不先坐下籌算費用，是否有力完成呢﹖
29 ke, ie napeta’e o mananta’eo naho tsy nahafonitse, le ho kizahe’ ze hisamba,
免得他奠基以後，竟不能完工，所有看見的人都要譏笑他，
30 ami’ty hoe: Namototse nañoreñe indatiy fe tsy nahafonitse.
說這個人開始建造，而不能完工。
31 Ia ka ty mpanjaka, hialy ami’ty mpanjaka hafa, ro tsy hitoboke hey hisafiry, hera, ami’ty rai-ale re ro haharebake ty aman-droe-ale?
或者一個國王要去同別的國王交戰，那有不先坐下運籌一下，能否以一萬人，去抵抗那領著兩萬來攻打他的呢﹖
32 Aa naho tsie, ie mbe añe ro hañitrifeñe ty hipay filongoañe ama’e.
如果不能，就得趁那國王離得尚遠的時候，派遣使節去求和平的條款。
33 Aa le tsy lefe ho mpiamako ka t’ie tsy songa mahafoe ze hene fanaña’e.
同樣，你們中不論是誰，如不捨棄他的有一切所，就不能做我的門徒。
34 Soa o sirao; f’ie nàmoñe, inon-ka ty hahareizan-tave aze?
鹽原是好的，但如果鹽也失了味道，要用什麼來調和它呢﹖
35 Tsy mañeva o taneo ndra i zolokey zay, fa hariañe avao. Ze aman-dravembia hijanjiñe, Mijanjiña.
既不利於土壤，又不適於糞料，惟有把它丟在外面。有耳聽的，聽罷! 」
