Lioka 10
1 Ie modo izay, le nijoboñe ondaty fitompolo ila’e ka t’i Talè, vaho nirahe’e kiroe-kiroe hiaolo mb’amy ze hene rova naho tane homba’e.
这事以后，主又设立七十个人，差遣他们两个两个地在他前面，往自己所要到的各城各地方去，
2 Le hoe re tam’ iereo: Tombo ty vokatse fe tsy ampe ty mpandrofotse; aa le halalio i Talèm-bokatsey ty hañeke ho amy fanatahañey;
就对他们说：“要收的庄稼多，做工的人少。所以，你们当求庄稼的主打发工人出去收他的庄稼。
3 Akia, iraheko hoe vik’añondry mitoam-parasy.
你们去吧！我差你们出去，如同羊羔进入狼群。
4 Ko mitintin-koro ndra kontrañe ndra hana vaho ko mifañinoñe an-dalañe eo.
不要带钱囊，不要带口袋，不要带鞋；在路上也不要问人的安。
5 Ze traño iziliha’ areo, anò hey ty hoe: Hanitsiñe ty anjomba toy.
无论进哪一家，先要说：‘愿这一家平安。’
6 Aa naho ao ty anan-kanintsiñe, le hitoetse ao i fañanintsi’ areoy; fe naho tsy izay le himpolia’e.
那里若有当得平安的人，你们所求的平安就必临到那家；不然，就归与你们了。
7 Mañialoa amy trañoy; mikama naho minoma amy ze azotso amy te mañeva ty rima’e ty mpanatake. Ko mitsatsàk’ anjomba.
你们要住在那家，吃喝他们所供给的，因为工人得工价是应当的；不要从这家搬到那家。
8 Ze tanañe omba’ areo, naho ampihovae’e: ikamao ze azotso’e.
无论进哪一城，人若接待你们，给你们摆上什么，你们就吃什么。
9 Jangaño ze marare, le anò ty hoe: Fa totok’ anahareo i Fifehean’ Añaharey.
要医治那城里的病人，对他们说：‘神的国临近你们了。’
10 Ze rova anjoà’ areo tsy mampihova, le miheovà mb’an-dàmoke mb’ eo vaho anò ty hoe:
无论进哪一城，人若不接待你们，你们就到街上去，
11 Ndra ty lembo’ ty rova’ areo manditek’ ama’ay ho piohe’ay hanjehazeha anahareo. Fe mahafohina te nitotoha’ i Fifehean’ Añaharey.
说：‘就是你们城里的尘土黏在我们的脚上，我们也当着你们擦去。虽然如此，你们该知道 神的国临近了。’
12 Itaroñako te haivañe ty hifetsak’ amy Sodoma amy andro zay ta ty hizò i rovay.
我告诉你们，当审判的日子，所多玛所受的，比那城还容易受呢！”
13 Hankàñe ama’o, Korazina! Hankàñe ama’o Betsaida! Fa naho nanoeñe e Tirò naho e Sidona añe o raha jabajaba nitoloñeñe ama’areoo le ho nisoloho haehae vaho ho nitobok’ an-gony naho lavenoke.
“哥拉汛哪，你有祸了！伯赛大啊，你有祸了！因为在你们中间所行的异能若行在泰尔、西顿，他们早已披麻蒙灰，坐在地上悔改了。
14 Haivañe ho amy Tirò naho i Sidona amy zakay ta ty ama’ areo.
当审判的日子，泰尔、西顿所受的，比你们还容易受呢！
15 Ihe ka, ry Kapernaomy, haonjomb’ andindìñe añe v’ iheo? Te mone hatotse an-tsikeokeok’ao! (Hadēs g86)
迦百农啊，你已经升到天上，将来必推下阴间。” (Hadēs g86)
16 Ze mijanjiñe anahareo mijanjiñe ahy, naho ze malaiñ’ anahareo malaiñ’ ahy, vaho ze malaiñ’ ahy, malaiñe i Nañirak’ ahiy.
又对门徒说：“听从你们的就是听从我；弃绝你们的就是弃绝我；弃绝我的就是弃绝那差我来的。”
17 Nimpoly an-kaehake i fitom-polo rey, le hoe ty asa’iareo: O Rañandria, ndra o kokolampao miambane ama’ay ty amy tahina’oy.
那七十个人欢欢喜喜地回来，说：“主啊！因你的名，就是鬼也服了我们。”
18 Le hoe t’Iesoà tam’ iereo: Nitreako nidoindoiñe boak’ andindìñey hoe helatse i mpañìnjey.
耶稣对他们说：“我曾看见撒但从天上坠落，像闪电一样。
19 Inao! fa tinoloko lily ambone’ ty haozara’ i rafelahiy nahareo handialia mereñe naho kalengo fa ndra inoñ’ inoñe tsy hijoy.
我已经给你们权柄可以践踏蛇和蝎子，又胜过仇敌一切的能力，断没有什么能害你们。
20 Aa ko irebeha’ areo te itsolofìña’ o kokolampao, fe mandià-taroba te pinatetse andindìñe ao o tahina’ areoo.
然而，不要因鬼服了你们就欢喜，要因你们的名记录在天上欢喜。”
21 Ie amy ora izay, nilifon-kaehak’ añ’ arofo t’Iesoà nanao ty hoe: Mandrenge Azo iraho ry Aba, Talèn-dikerañe naho ty tane toy, te naeta’o amo mahihitseo naho amo mahilalao o raha zao vaho nampalangese’o amo anak-ajajao; Eka, Aba, zay ty ninò’o am-pivazohoa’o.
正当那时，耶稣被圣灵感动就欢乐，说：“父啊，天地的主，我感谢你！因为你将这些事向聪明通达人就藏起来，向婴孩就显出来。父啊！是的，因为你的美意本是如此。
22 Kila natolon-dRaeko ahy, le tsy eo ty mahafohiñe te ia i Anakey naho tsy t’i Rae, naho te ia t’i Rae lehe tsy i Anakey vaho ze ampahafohiñe’ i Anakey.
一切所有的都是我父交付我的；除了父，没有人知道子是谁；除了子和子所愿意指示的，没有人知道父是谁。”
23 Nitolik’amo mpiama’eo avao le nanao ty hoe: Haha ty fihaino mahaisake o raha isa’ areoo;
耶稣转身暗暗地对门徒说：“看见你们所看见的，那眼睛就有福了。
24 Itaroñako te maro ty mpitoky naho ty mpanjaka nisalala hahaoniñe o oni’ areoo fe tsy nahaoniñe, vaho hahajanjiñe o janji’ areoo fe tsy nahajanjiñe.
我告诉你们，从前有许多先知和君王要看你们所看的，却没有看见，要听你们所听的，却没有听见。”
25 Teo te niongake ty mpahay lily nitsoke Iesoà ami’ty hoe: O Talè, ino ty hanoeko handovàko haveloñe nainai’e? (aiōnios g166)
有一个律法师起来试探耶稣， 说：“夫子！我该做什么才可以承受永生？” (aiōnios g166)
26 Le hoe re tama’e, Ino ty pinatetse amy Hake ao? Akore ty vaki’o aze?
耶稣对他说：“律法上写的是什么？你念的是怎样呢？”
27 Hoe ty natoi’e: Kokò t’Iehovà Andrianañahare’o an-kaampon’arofo’o, naho an-kaliforam-pañova’o naho amy ze hene haozara’o naho am-pitsakorea’o iaby, vaho ondatio mira ami’ty vata’o.
他回答说：“你要尽心、尽性、尽力、尽意爱主—你的 神；又要爱邻舍如同自己。”
28 Le hoe re tama’e: To i natoi’oy, anò, vaho ho veloñe.
耶稣说：“你回答的是；你这样行，就必得永生。”
29 Aa ie te haniom-batañe, nanao ty hoe am’ Iesoà: Ia v’indaty zay?
那人要显明自己有理，就对耶稣说：“谁是我的邻舍呢？”
30 Hoe ty natoi’ Iesoà: Teo t’indaty nizotso boake Ierosaleme homb’e Hierikò mb’eo nizò malaso nañolits’ o siki’eo, nitrabotrabok’ aze vaho nampidoñ’ aze fiai-drifi’e;
耶稣回答说：“有一个人从耶路撒冷下耶利哥去，落在强盗手中。他们剥去他的衣裳，把他打个半死，就丢下他走了。
31 tojo te nizotso mb’eo amy zao ty mpisoroñe; nizoe’e fe niriràña’e.
偶然有一个祭司从这条路下来，看见他就从那边过去了。
32 Nanao izay ka t’i nte-Levy, ie pok’eo, nahaisake fe nanoe’e riom-paoke.
又有一个利未人来到这地方，看见他，也照样从那边过去了。
33 Nivotrak’ eo ka ty nte Samaria amy lia’ey, ie niisa’e le niferenaiña’e,
惟有一个撒马利亚人行路来到那里，看见他就动了慈心，
34 nitotok’ aze naho namoloñosa” e o fere’eo naho nañiliña’e solike vaho divay; le nampiningire’e amy borìke’ey, naho ninday aze mb’ami’ty anjomba fanjoàn’ambahiny mb’eo vaho natrahe’e.
上前用油和酒倒在他的伤处，包裹好了，扶他骑上自己的牲口，带到店里去照应他。
35 Ie maraindray, nañakatse bogady roe, le natolo’e amy tompon’ anjombay ami’ty hoe: Itahao; ndra firefire ty lany mandikoatse zao le havahako ami’ty fimpoliko.
第二天拿出二钱银子来，交给店主，说：‘你且照应他；此外所费用的，我回来必还你。’
36 Aa vaho ia amy telo rey ty atao’o nifampilongo amy nizo mpitavañey?
你想，这三个人哪一个是落在强盗手中的邻舍呢？”
37 Hoe ty natoi’e: I nilem-po ama’ey. Le hoe t’Iesoà tama’e: Akia, itsikombeo.
他说：“是怜悯他的。”耶稣说：“你去照样行吧。”
38 Nañavelo iereo, le nizilik’ an-tanañe ao t’Iesoà naho nampihova aze añ’anjomba ty rakemba atao Martae,
他们走路的时候，耶稣进了一个村庄。有一个女人，名叫马大，接他到自己家里。
39 niambesatse am-pandia’ i Talè nitsendreñe o tsara’eo ty rahavave’e Marie.
她有一个妹子，名叫马利亚，在耶稣脚前坐着听他的道。
40 Fe niembetse’amy fitoroña’ey t’i Martae le niheo mb’amy Talè mb’eo nanao ty hoe: O Rañandria, tsy ahoa’o hao te nieng’ ahy hikotepe irery ty rahavaveko? Ampañoloro ahy.
马大伺候的事多，心里忙乱，就进前来，说：“主啊，我的妹子留下我一个人伺候，你不在意吗？请吩咐她来帮助我。”
41 Hoe ty natoi’ Iesoà: O Martae, Martae, ihe tsotseke naho tsimboetse ami’ty raha maro,
耶稣回答说：“马大！马大！你为许多的事思虑烦扰，
42 raha raike ty paiaeñe; nijoboñe ty soa t’i Marie, le tsy hasintak’ ama’e izay.
但是不可少的只有一件；马利亚已经选择那上好的福分，是不能夺去的。”
