< Salamo 73 >

1 Salamo nataon’ i Asafa.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 Fa izaho, dia saiky nibolasitra ny tongotro; saiky solafaka ny diako,
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 Satria nialona ny mpirehareha aho, raha nahita ny fiadanan’ ny ratsy fanahy.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 Fa tsy misy fanaintainana amin’ ny fahafatesany, ary fatratra ny heriny.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 Tsy mba misy manavesatra azy, tahaka ny olona sasany, ary tsy mba azom-pahoriana tahaka ny olon-kafa izy.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Dia izany no iambozonany rehareha toy ny rojo, sy itafiany fahalozàna tahaka ny lamba.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Bongon-tavy ny masony; miloatra ny hevitry ny fony.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 Manazimbazimba izy ka miresaka fampahoriana an-dolom-po; avo vava izy.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 Manao vava manakatra ny lanitra izy, ary ny lelany mandeha mitety ny tany.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Izany no itodihan’ ny olony hankany aminy; ary rano be no gohin’ ireny;
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 Ka hoy izy: Hataon’ Andriamanitra ahoana no fahalala? ary manam-pahalalana va ny Avo Indrindra?
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Indro, ireny dia olona ratsy fanahy; miadana mandrakariva izy ka mitombo harena.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Foana mihitsy ny nanadiovako ny foko sy ny nanasàko ny tanako tamin’ ny fahamarinana.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 Azom-pahoriana mandritra ny andro aho, ary faizana isa-maraina.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 Raha tahìny aho nanao hoe: Hiteny izany aho, dia ho namitaka ireo zanakao.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 Dia nieritreritra ta-hahalala izany zavatra izany aho, kanjo sarotra teo imasoko izany.
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Mandra-piditro tao amin’ ny fitoera-masin’ Andriamanitra ka nihevitra izay ho farany.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Eo amin’ izay mahasolafaka tokoa no ametrahanao azy, ary aripakao ho ringana izy.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 Hià! rava indray mipi-maso izy! levona izy, matin-java-mahatahotra izy!
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 Tahaka ny anaovan’ ny olona ny nofiny ho tsinontsinona, dia tahaka izany, Tompo ô, no anaovanao ny endrik’ ireny ho tsinontsinona, raha mifoha Hianao.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 Raha lotika ny foko, ka voatsindrona ny voako,
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 Dia ketrina aho ka tsy nahalala; eny, biby teo anatrehanao aho.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Nefa izaho dia eo aminao ihany mandrakariva, mihazona ny tanako ankavanana Hianao.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Ny saina omenao no hitondranao ahy, ary rehefa afaka izany, dia horaisinao ho amin’ ny voninahitra aho.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Iza no ahy any an-danitra? ary tsy misy etỳ ambonin’ ny tany iriko tahaka Anao.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Na dia levona aza ny nofoko sy ny foko, dia mbola vatolampin’ ny foko sy anjarako mandrakizay Andriamanitra.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 Fa, indro, very izay lavitra Anao; aringanao izay rehetra mijangajanga mahafoy Anao.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 Fa, izaho, dia ny ho akaikin’ Andriamanitra no mahatsara ahy; Hianao, Jehovah Tompo ô, no nataoko aroko, mba hilaza ny asanao rehetra aho.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

< Salamo 73 >