Ohabolana 14

1 Ny vehivavy hendry dia samy manao ny tranony; Fa ny adala kosa mandrava ny tranony amin’ ny tànany.

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2 Mandeha mahitsy izay matahotra an’ i Jehovah; Fa mivily lalana kosa izay maniratsira Azy.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3 Eo am-bavan’ ny adala misy tsorakazon’ ny fiavonavonana; Fa ny molotry ny hendry miaro ny tenany.

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4 Raha tsy misy omby, dia foana ny fihinanam-bilona; Fa be ny fitomboan-karena azo amin’ ny herin’ ny omby.

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

5 Ny vavolombelona mahatoky tsy mba mety mandainga; Fa mamoaka lainga kosa ny vavolombelona tsy mahatoky.

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

6 Ny mpaniratsira mba mitady fahendrena, fa tsy mahita; Fa ny manan-tsaina mora mahazo fahalalana.

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

7 Mialà eo anatrehan’ ny olona adala, Fa tsy ho hitanao aminy ny molotry ny fahalalana.

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

8 Ny mitandrina ny alehany no fahendren’ ny mahira-tsaina; Fa fitaka ny hadalan’ ny adala.

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

9 Ny adala ihomehezan’ ny fanati-panonerana; Fa ao amin’ ny marina no misy fankasitrahana.

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

10 Ny fo no mahalala ny fangidian’ ny alahelony; Ary tsy raharahan’ ny olon-kafa ny hafaliany.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

11 Ravana ny tranon’ ny ratsy fanahy; Fa ambinina ny lain’ ny marina.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

12 Misy lalana ataon’ ny olona ho mahitsy, Kanjo lalana mivarina any amin’ ny fahafatesana no iafarany.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

13 Na dia mihomehy aza, dia ory ihany ny fo, Ary ny faran’ ny hafaliana dia alahelo.

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14 Ny mihemotra am-po dia ho voky ny alehany; Fa ny tsara fanahy kosa ho voky ny azy ihany.

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

15 Ny kely saina mino ny teny rehetra; Fa ny mahira-tsaina mandinika ny diany.

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16 Ny hendry matahotra ka mivily tsy ho amin’ ny ratsy; Fa ny adala fatra-pirehareha ka matokitoky foana.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17 Izay malaky tezitra dia manao adaladala; Ary ny olona mamoron-tsain-dratsy dia ankahalaina.

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

18 Ny kely saina dia handova fahadalana; Fa ny mahira-tsaina mahazo ny fahalalana ho satro-boninahiny.

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

19 Ny ratsy fanahy miondrika eo anatrehan’ ny tsara fanahy, Ary ny meloka dia eo am-bavahadin’ ny marina.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

20 Ny malahelo dia halan’ ny havany aza; Fa ny manan-karena no tian’ ny maro.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21 Izay manao tsinontsinona ny namany dia manota; Fa endrey ny fahasambaran’ izay mamindra fo amin’ ny ory!

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22 Tsy mivily va izay manao asa ratsy? Fa famindram-po sy fahamarinana no ho an’ izay manao asa tsara.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23 Ny fisasarana rehetra misy valiny avokoa; Fa ny molotra mibedibedy foana tsy mba ahazoana na inona na inona.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24 Satroboninahitry ny hendry ny hareny; Fa ny fahadalan’ ny adala dia fahadalana ihany.

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

25 Ny vavolombelona marina mamonjy ain’ olona; Fa izay mamoaka lainga dia tena fitaka.

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

26 Ny fahatahorana an’ i Jehovah dia fiarovana mahatoky, Ary ny zanany hahazo fialofana.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27 Ny fahatahorana an’ i Jehovah no loharanon’ aina, Hanalavirana ny fandriky ny fahafatesana.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

28 Ny fahabetsahan’ ny vahoaka no voninahitry ny mpanjaka; Fa ny havitsiany kosa no fietreny.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29 Be saina izay mahatsindry fo; Fa ny malaky tezitra mampiseho ny fahadalany.

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30 Ny fo mionona no fiainan’ ny nofo; Fa ny fahamaimaizan-tsaina dia mahalò ny taolana.

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31 Izay mampahory ny mahantra dia manala baraka ny Mpanao azy; Fa ny mamindra fo aminy kosa dia manome voninahitra Azy.

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32 Ny ratsy fanahy azera noho ny haratsiany; Fa ny marina matoky, na dia mby ao amin’ ny fahafatesana aza.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

33 Mandry tsara ao am-pon’ ny manan-tsaina ny fahendrena; Fa ny an’ ny adala kosa dia miharihary.

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

34 Ny fahamarinana manandratra ny firenena; Fa ny ota kosa dia fahafaham-baraka amin’ ny olona

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

35 Ny fankasitrahan’ ny mpanjaka dia amin’ ny mpanompo hendry; Fa ny fahatezerany kosa amin’ ny manao izay mahamenatra.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.