Joba 20

1 Dia namaly Zofara Namatita ka nanao hoe:

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 Noho izany dia mamaly ahy ny eritreritro, eny, noho ny fihetsiketsiky ny saiko.

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

3 Reko lalandava ny anatra mampahamenatra ahy; Ary ny fanahiko mamaly ahy avy amin’ ny fahalalako.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

4 Tsy fantatrao va fa hatramin’ ny ela, eny, hatrizay nampitoerana ny olona tetỳ ambonin’ ny tany,

Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

5 Dia vetivety foana ny firavoravoan’ ny ratsy fanahy, ary indray mipi-maso monja ny fifalian’ ny mpihatsaravelatsihy?

Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

6 Fa na dia mipaka amin’ ny lanitra aza ny hahavony, ka mitehika amin’ ny rahona ny lohany,

Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

7 Dia ho very mandrakizay toy ny dikiny ihany izy; Izay nahita azy dia hanao hoe: Aiza izy?

Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

8 Manidina tahaka ny nofy izy ka tsy ho hita; Eny, ampandosirina tahaka ny tsindrimandry amin’ ny alina izy.

Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

9 Ny maso izay mijery, dia indray mitopy ihany no ahitany azy; Ary dia tsy hahita azy intsony ny fitoerany.

Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

10 Ny zanany hitambitamby amin’ ny malahelo, ary ny tànany ihany no hampody ny hareny.

Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

11 Ny taolany dia feno ny herin’ ny fahatanorana, Nefa hiara-mandry aminy eo amin’ ny vovoka izany.

Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

12 Na dia mamy ao am-bavany aza ny ratsy, ka afeniny ao ambanin’ ny lelany,

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

13 Ary tsitsiny ka tsy foiny, fa tehiriziny ao amin’ ny lanilaniny ihany,

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

14 Dia miova ny haniny ao an-kibony, ka aferon’ ny vipera no ao anatiny.

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

15 Harena no nateliny, nefa aloany indray; Loaran’ Andriamanitra hiala ao an-kibony izany.

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

16 Ny poizin’ ny vipera no hotsentsefiny; Hahafaty azy ny lelan’ ny menarana.

Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

17 Tsy ho faly mahita renirano izy, dia ony sy riaky ny tantely sy ronono.

Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

18 Tsy azony atelina izay nikelezany aina, fa tsy maintsy hampodiny; Na dia be aza ny hareny, dia tsy ho araka izany ny hafaliany.

Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

19 Fa nampahory sy nahafoy ny reraka izy ka naka trano an-keriny, fa tsy hahatontosa azy.

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

20 Satria tsy mahalala mionona ny kibony, dia tsy hahavonjy ny tenany mbamin’ ny tiany indrindra izy.

Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

21 Tsy misy tsy tratry ny fieremany; Ka dia tsy haharitra ny fiadanany.

Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

22 Ho poriporitra izy, na dia mihoa-pampana aza ny fananany; Ny tanan’ ny ory no hamely azy.

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

23 Halefan’ Andriamanitra ny fahatezerany mirehitra hameno ny kibony; Eny, halatsany aminy toy ny ranonorana izany ho hanina ho azy.

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

24 Raha mandositra ny vy fiadiana izy, dia hahavoa azy miboroaka ny tsipìka varahina;

Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

25 Tsoahany izany, ka mivoaka avy amin’ ny tenany; Eny, ny manelatselatra dia mivoaka avy amin’ ny aferony; Lasa izy azon’ ny fahatahorana mafy.

Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

26 Ny aizim-pito no voarakitra ho amin’ ny raki-malalany; Afo tsy tsofina no handoro azy sady handevona izay sisa ao amin’ ny lainy.

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

27 Hambaran’ ny lanitra ny helony, Ary ny tany hitsangana hiampanga azy,

Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

28 Ho lasa ny harena tafiditra ao an-tranony; Eny, ho levona izany amin’ ny andro fahatezerany.

Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

29 Izany no anjaran’ ny ratsy fanahy avy amin’ Andriamanitra, sy lova voatendrin’ Andriamanitra ho azy.

То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.