Lucam 16
1 dicebat autem et ad discipulos suos homo quidam erat dives qui habebat vilicum et hic diffamatus est apud illum quasi dissipasset bona ipsius
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 et vocavit illum et ait illi quid hoc audio de te redde rationem vilicationis tuae iam enim non poteris vilicare
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 ait autem vilicus intra se quid faciam quia dominus meus aufert a me vilicationem fodere non valeo mendicare erubesco
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 scio quid faciam ut cum amotus fuero a vilicatione recipiant me in domos suas
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 convocatis itaque singulis debitoribus domini sui dicebat primo quantum debes domino meo
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 at ille dixit centum cados olei dixitque illi accipe cautionem tuam et sede cito scribe quinquaginta
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 deinde alio dixit tu vero quantum debes qui ait centum choros tritici ait illi accipe litteras tuas et scribe octoginta
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 et laudavit dominus vilicum iniquitatis quia prudenter fecisset quia filii huius saeculi prudentiores filiis lucis in generatione sua sunt (aiōn g165)
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. (aiōn g165)
9 et ego vobis dico facite vobis amicos de mamona iniquitatis ut cum defeceritis recipiant vos in aeterna tabernacula (aiōnios g166)
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. (aiōnios g166)
10 qui fidelis est in minimo et in maiori fidelis est et qui in modico iniquus est et in maiori iniquus est
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 si ergo in iniquo mamona fideles non fuistis quod verum est quis credet vobis
Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 et si in alieno fideles non fuistis quod vestrum est quis dabit vobis
И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 nemo servus potest duobus dominis servire aut enim unum odiet et alterum diliget aut uni adherebit et alterum contemnet non potestis Deo servire et mamonae
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 audiebant autem omnia haec Pharisaei qui erant avari et deridebant illum
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 et ait illis vos estis qui iustificatis vos coram hominibus Deus autem novit corda vestra quia quod hominibus altum est abominatio est ante Deum
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 lex et prophetae usque ad Iohannem ex eo regnum Dei evangelizatur et omnis in illud vim facit
Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 facilius est autem caelum et terram praeterire quam de lege unum apicem cadere
Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 omnis qui dimittit uxorem suam et ducit alteram moechatur et qui dimissam a viro ducit moechatur
Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 homo quidam erat dives et induebatur purpura et bysso et epulabatur cotidie splendide
Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 et erat quidam mendicus nomine Lazarus qui iacebat ad ianuam eius ulceribus plenus
А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 cupiens saturari de micis quae cadebant de mensa divitis sed et canes veniebant et lingebant ulcera eius
И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 factum est autem ut moreretur mendicus et portaretur ab angelis in sinum Abrahae mortuus est autem et dives
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 et sepultus est in inferno elevans oculos suos cum esset in tormentis videbat Abraham a longe et Lazarum in sinu eius (Hadēs g86)
И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, (Hadēs g86)
24 et ipse clamans dixit pater Abraham miserere mei et mitte Lazarum ut intinguat extremum digiti sui in aqua ut refrigeret linguam meam quia crucior in hac flamma
И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 et dixit illi Abraham fili recordare quia recepisti bona in vita tua et Lazarus similiter mala nunc autem hic consolatur tu vero cruciaris
А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 et in his omnibus inter nos et vos chasma magnum firmatum est ut hii qui volunt hinc transire ad vos non possint neque inde huc transmeare
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 et ait rogo ergo te pater ut mittas eum in domum patris mei
Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 habeo enim quinque fratres ut testetur illis ne et ipsi veniant in locum hunc tormentorum
Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 et ait illi Abraham habent Mosen et prophetas audiant illos
Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 at ille dixit non pater Abraham sed si quis ex mortuis ierit ad eos paenitentiam agent
А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 ait autem illi si Mosen et prophetas non audiunt neque si quis ex mortuis resurrexerit credent
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
