Romanos 6
1 Quid ergo dicemus? Manebimus in peccato ut gratia abundet?
Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
2 Absit. Qui enim mortui sumus peccato, quomodo adhuc vivemus in illo?
Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
3 An ignoratis fratres quia quicumque baptizati sumus in Christo Iesu, in morte ipsius baptizati sumus?
Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
4 Consepulti enim sumus cum illo per baptismum in mortem: ut quomodo Christus surrexit a mortuis per gloriam Patris, ita et nos in novitate vitae ambulemus.
Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
5 Si enim complantati facti sumus similitudini mortis eius: simul et resurrectionis erimus.
Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
6 Hoc scientes, quia vetus homo noster simul crucifixus est, ut destruatur corpus peccati, et ultra non serviamus peccato.
Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
7 Qui enim mortuus est, iustificatus est a peccato.
Јер који умре опрости се од греха.
8 Si autem mortui sumus cum CHRISTO: credimus quia simul etiam vivemus cum illo:
А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
9 scientes quod Christus resurgens ex mortuis iam non moritur, et mors illi ultra non dominabitur.
Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
10 Quod enim mortuus est peccato, mortuus est semel: quod autem vivit, vivit Deo.
Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
11 Ita et vos existimate, vos mortuos quidem esse peccato, viventes autem Deo, in Christo Iesu Domino nostro.
Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
12 Non ergo regnet peccatum in vestro mortali corpore ut obediatis concupiscentiis eius.
Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
13 Sed neque exhibeatis membra vestra arma iniquitatis peccato: sed exhibete vos Deo, tamquam ex mortuis viventes: et membra vestra arma iustitiae Deo.
Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
14 Peccatum enim vobis non dominabitur: non enim sub lege estis, sed sub gratia.
Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15 Quid ergo? peccabimus, quoniam non sumus sub lege, sed sub gratia? Absit.
Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16 An nescitis quoniam cui exhibetis vos servos ad obediendum, servi estis eius, cui obeditis, sive peccati ad mortem, sive obeditionis ad iustitiam?
Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17 Gratias autem Deo quod fuistis servi peccati, obedistis autem ex corde in eam formam doctrinae, in quam traditi estis.
Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18 Liberati autem a peccato, servi facti estis iustitiae.
Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
19 Humanum dico, propter infirmitatem carnis vestrae: sicut enim exhibuistis membra vestra servire immunditiae, et iniquitati ad iniquitatem, ita nunc exhibete membra vestra servire iustitiae in sanctificationem.
Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
20 Cum enim servi essetis peccati, liberi fuistis iustitiae.
Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
21 Quem ergo fructum habuistis tunc in illis, in quibus nunc erubescitis? Nam finis illorum mors est.
Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
