Romanos 4

1 Quid ergo dicemus invenisse Abraham patrem nostrum secundum carnem?

Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

2 Si enim Abraham ex operibus legis iustificatus est, habet gloriam, sed non apud Deum.

Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

3 Quid enim dicit Scriptura? Credidit Abraham Deo: et reputatam est illi ad iustitiam.

Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

4 Ei autem, qui operatur, merces non imputatur secundum gratiam, sed secundum debitum.

А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

5 Ei vero, qui non operatur, credenti autem in eum, qui iustificat impium, reputatur fides eius ad iustitiam secundum propositum gratiae Dei.

А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

6 Sicut et David dicit beatitudinem hominis, cui Deus accepto fert iustitiam sine operibus:

Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

7 Beati, quorum remissae sunt iniquitates, et quorum tecta sunt peccata.

Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

8 Beatus vir, cui non imputavit Dominus peccatum.

Благо човеку коме Господ не прима греха.

9 Beatitudo ergo haec in circumcisione tantum manet, an etiam in praeputio? Dicimus enim quia reputata est Abrahae fides ad iustitiam.

Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

10 Quomodo ergo reputata est? in circumcisione, an in praeputio? Non in circumcisione, sed in praeputio.

Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

11 Et signum accepit circumcisionis, signaculum iustitiae fidei, quae est in praeputio: ut sit pater omnium credentium per praeputium, ut reputetur et illis ad iustitiam:

И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

12 et sit pater circumcisionis non iis tantum, qui sunt ex circumcisione, sed et iis, qui sectantur vestigia fidei, quae est in praeputio patris nostri Abrahae.

И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

13 Non enim per legem promissio Abrahae, aut semini eius ut heres esset mundi: sed per iustitiam fidei.

Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

14 Si enim qui ex lege, heredes sunt: exinanita est fides, abolita est promissio.

Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

15 Lex enim iram operatur. Ubi enim non est lex: nec praevaricatio.

Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

16 Ideo ex fide, ut secundum gratiam firma sit promissio omni semini, non ei, qui ex lege est solum, sed et ei qui ex fide est Abrahae, qui pater est omnium nostrum

Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

17 (sicut scriptum est: Quia patrem multarum gentium posui te) ante Deum, cui credidisti, qui vivificat mortuos, et vocat ea quae non sunt, tamquam ea quae sunt.

(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

18 qui contra spem in spem credidit, ut fieret pater multarum gentium secundum quod dictum est ei: Sic erit semen tuum sicut stellae coeli, et arena maris.

Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

19 Et non est infirmatus in fide, nec consideravit corpus suum emortuum, cum iam fere centum esset annorum: et emortuam vulvam Sarae:

И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

20 In repromissione etiam Dei non haesitavit diffidentia, sed confortatus est fide, dans gloriam Deo:

И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

21 plenissime sciens quia quaecumque promisit Deus, potens est et facere.

И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

22 Ideo et reputatum est illi ad iustitiam.

Зато се и прими њему у правду.

23 Non est autem scriptum tantum propter ipsum quia reputatum est illi ad iustitiam:

Али није писано за њега једног само да му се прими,

24 sed et propter nos, quibus reputabitur credentibus in eum, qui suscitavit Iesum Christum Dominum nostrum a mortuis,

Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

25 qui traditus est propter delicta nostra, et resurrexit propter iustificationem nostram.

Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.