Philippenses 2
1 Si qua ergo consolatio in Christo, si quod solatium charitatis, si qua societas spiritus, si qua viscera miserationis:
Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2 implete gaudium meum ut idem sapiatis, eandem charitatem habentes, unanimes, idipsum sentientes,
Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3 nihil per contentionem, neque per inanem gloriam: sed in humilitate superiores sibi invicem arbitrantes,
Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
4 non quae sua sunt singuli considerantes, sed ea, quae aliorum.
Не гледајте сваки за своје, него и за других.
5 Hoc enim sentite in vobis, quod et in Christo Iesu:
Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
6 qui cum in forma Dei esset, non rapinam arbitratus est esse se aequalem Deo:
Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
7 sed semetipsum exinanivit formam servi accipiens, in similitudinem hominum factus, et habitu inventus ut homo.
Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
8 Humiliavit semetipsum factus obediens usque ad mortem, mortem autem crucis.
Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9 Propter quod et Deus exaltavit illum, et donavit illi nomen, quod est super omne nomen:
Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
10 ut in nomine Iesu omne genu flectatur caelestium, terrestrium, et infernorum,
Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
11 et omnis lingua confiteatur quia Dominus Iesus Christus in gloria est Dei Patris.
И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
12 Itaque charissimi mei (sicut semper obedistis): non ut in praesentia mei tantum, sed multo magis nunc in absentia mea, cum metu et tremore vestram salutem operamini.
Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
13 Deus est enim, qui operatur in vobis et velle, et perficere pro bona voluntate.
Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
14 Omnia autem facite sine murmurationibus, et haesitationibus:
Све чините без вике и премишљања.
15 ut sitis sine querela, et simplices filii Dei, sine reprehensione in medio nationis pravae, et perversae: inter quos lucetis sicut luminaria in mundo,
Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
16 verbum vitae continentes ad gloriam meam in die Christi, quia non in vacuum cucurri, neque in vacuum laboravi.
Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17 Sed et si immolor supra sacrificium, et obsequium fidei vestrae, gaudeo, et congratulor omnibus vobis.
Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18 Idipsum autem et vos gaudete, et congratulamini mihi.
Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19 Spero autem in Domino Iesu, Timotheum me cito mittere ad vos: ut et ego bono animo sim, cognitis quae circa vos sunt.
А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20 Neminem enim habeo tam unanimem, qui sincera affectione pro vobis solicitus sit.
Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21 Omnes enim quae sua sunt quaerunt, non quae sunt Iesu Christi.
Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
22 Experimentum autem eius cognoscite, quia sicut patri filius, mecum servivit in Evangelio.
А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23 Hunc igitur spero me mittere ad vos, mox ut videro quae circa me sunt.
Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24 Confido autem in Domino quoniam et ipse veniam ad vos cito.
А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
25 Necessarium autem existimavi Epaphroditum fratrem, et cooperatorem, et commilitonem meum, vestrum autem apostolum, et ministrum necessitatis meae, mittere ad vos:
Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
26 quoniam quidem omnes vos desiderabat: et moestus erat, propterea quod audieratis illum infirmatum.
Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27 Nam et infirmatus est usque ad mortem: sed Deus misertus est eius: non solum autem eius, verum etiam et mei, ne tristitiam super tristitiam haberem.
Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28 Festinantius ergo misi illum, ut viso eo iterum gaudeatis, et ego sine tristitia sim.
Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29 Excipite itaque illum cum omni gaudio in Domino, et eiusmodi cum honore habetote.
Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
30 quoniam propter opus Christi usque ad mortem accessit, tradens animam suam ut impleret id, quod ex vobis deerat erga meum obsequium.
Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
