Lucam 22
1 Appropinquabat autem dies festus Azymorum, qui dicitur Pascha:
Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2 et quaerebant principes sacerdotum, et Scribae, quomodo Iesum interficerent: timebant vero plebem.
И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3 Intravit autem satanas in Iudam, qui cognominabatur Iscariotes, unum de duodecim.
А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4 et abiit, et locutus est cum principibus sacerdotum, et magistratibus, quemadmodum illum traderet eis.
И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5 Et gavisi sunt, et pacti sunt pecuniam illi dare.
И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 Et spopondit. Et quaerebat opportunitatem ut traderet illum sine turbis.
И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7 Venit autem dies Azymorum, in qua necesse erat occidi pascha.
А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8 Et misit Petrum, et Ioannem, dicens: Euntes parate nobis pascha, ut manducemus.
И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9 At illi dixerunt: Ubi vis paremus?
А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10 Et dixit ad eos: Ecce introeuntibus vobis in civitatem, occurret vobis homo quidam amphoram aquae portans: sequimini eum in domum, in quam intrat,
А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 et dicetis patrifamilias domus: Dicit tibi Magister: Ubi est diversorium, ubi pascha cum discipulis meis manducem?
И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 Et ipse ostendet vobis coenaculum magnum stratum, et ibi parate.
И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13 Euntes autem invenerunt sicut dixit illis, et paraverunt pascha.
А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 Et cum facta esset hora, discubuit, et duodecim Apostoli cum eo.
И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15 et ait illis: Desiderio desideravi hoc pascha manducare vobiscum, antequam patiar.
И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16 Dico enim vobis, quia ex hoc non manducabo illud, donec impleatur in regno Dei.
Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17 Et accepto calice gratias egit, et dixit: Accipite, et dividite inter vos.
И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18 dico enim vobis quod non bibam de generatione vitis, donec regnum Dei veniat.
Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19 Et accepto pane gratias egit, et fregit, et dedit eis, dicens: Hoc est corpus meum, quod pro vobis datur: hoc facite in meam commemorationem.
И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 Similiter et calicem, postquam coenavit, dicens: Hic est calix novum testamentum in sanguine meo, qui pro vobis fundetur.
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21 Verumtamen ecce manus tradentis me, mecum est in mensa.
Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22 Et quidem Filius hominis, secundum quod definitum est, vadit: verumtamen vae homini illi, per quem tradetur.
И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23 Et ipsi coeperunt quaerere inter se, quis esset ex eis, qui hoc facturus esset.
И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24 Facta est autem et contentio inter eos, quis eorum videretur esse maior.
А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 Dixit autem eis: Reges Gentium dominantur eorum: et qui potestatem habent super eos, benefici vocantur.
А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26 Vos autem non sic: sed qui maior est in vobis, fiat sicut minor: et qui praecessor est, sicut ministrator.
Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27 Nam quis maior est, qui recumbit, an qui ministrat? nonne qui recumbit? Ego autem in medio vestrum sum, sicut qui ministrat:
Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 vos autem estis, qui permansistis mecum in tentationibus meis:
А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 Et ego dispono vobis sicut disposuit mihi Pater meus regnum,
И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30 ut edatis, et bibatis super mensam meam in regno meo: et sedeatis super thronos iudicantes duodecim tribus Israel.
Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
31 Ait autem Dominus Simoni: Simon, ecce satanas expetivit vos ut cribraret sicut triticum:
Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 ego autem rogavi pro te ut non deficiat fides tua: et tu aliquando conversus confirma fratres tuos.
А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33 Qui dixit ei: Domine, tecum paratus sum et in carcerem, et in mortem ire.
А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 At ille dixit: Dico tibi Petre, non cantabit hodie gallus, donec ter abneges nosse me. Et dixit eis:
А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 Quando misi vos sine sacculo, et pera, et calceamentis, numquid aliquid defuit vobis?
И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 At illi dixerunt: Nihil. Dixit ergo eis: Sed nunc qui habet sacculum, tollat similiter et peram: et qui non habet, vendat tunicam suam, et emat gladium.
А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 Dico enim vobis, quoniam adhuc hoc, quod scriptum est, oportet impleri in me: Et cum iniquis deputatus est. Etenim ea, quae sunt de me, finem habent.
Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38 At illi dixerunt: Domine, ecce duo gladii hic. At ille dixit eis: Satis est.
А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39 Et egressus ibat secundum consuetudinem in Monte olivarum. Secuti sunt autem illum et discipuli.
И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40 Et cum pervenisset ad locum, dixit illis: Orate ne intretis in tentationem.
А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41 Et ipse avulsus est ab eis quantum iactus est lapidis: et positis genibus orabat,
И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42 dicens: Pater si vis, transfer calicem istum a me: Verumtamen non mea voluntas, sed tua fiat.
Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43 Apparuit autem illi Angelus de caelo, confortans eum. Et factus in agonia, prolixius orabat.
А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44 Et factus est sudor eius, sicut guttae sanguinis decurrentis in terram.
И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45 Et cum surrexisset ab oratione, et venisset ad discipulos suos, invenit eos dormientes prae tristitia.
И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46 Et ait illis: Quid dormitis? surgite, orate, ne intretis in tentationem.
И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 Adhuc eo loquente ecce turba: et qui vocabatur Iudas, unus de duodecim, antecedebat eos: et appropinquavit Iesu ut oscularetur eum.
Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48 Iesus autem dixit illi: Iuda, osculo Filium hominis tradis?
А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49 Videntes autem hi, qui circa ipsum erant, quod futurum erat, dixerunt ei: Domine, si percutimus in gladio?
А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50 Et percussit unus ex illis servum principis sacerdotum, et amputavit auriculam eius dexteram.
И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51 Respondens autem Iesus, ait: Sinite usque huc. Et cum tetigisset auriculam eius, sanavit eum.
А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52 Dixit autem Iesus ad eos, qui venerant ad se, principes sacerdotum, et magistratus templi, et seniores: Quasi ad latronem existis cum gladiis, et fustibus?
А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 Cum quotidie vobiscum fuerim in templo, non extendistis manus in me: sed haec est hora vestra, et potestas tenebrarum.
Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 Comprehendentes autem eum, duxerunt ad domum principis sacerdotum: Petrus vero sequebatur eum a longe.
А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55 Accenso autem igne in medio atrii, et circumsedentibus illis, erat Petrus in medio eorum.
А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56 Quem cum vidisset ancilla quaedam sedentem ad lumen, et eum fuisset intuita, dixit: Et hic cum illo erat.
Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57 At ille negavit eum, dicens: Mulier, non novi illum.
А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58 Et post pusillum alius videns eum, dixit: Et tu de illis es. Petrus vero ait: O homo, non sum.
И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59 Et intervallo facto quasi horae unius, alius quidam affirmabat, dicens: Vere et hic cum illo erat: nam et Galilaeus est.
И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60 Et ait Petrus: Homo, nescio quid dicis. Et continuo adhuc illo loquente cantavit gallus.
А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61 Et conversus Dominus respexit Petrum. Et recordatus est Petrus verbi Domini, sicut dixerat: Quia prius quam gallus cantet, ter me negabis.
И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62 Et egressus foras Petrus flevit amare.
И изишавши напоље плака горко.
63 Et viri, qui tenebant illum, illudebant ei, caedentes.
А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64 Et velaverunt eum, et percutiebant faciem eius: et interrogabant eum, dicentes: Prophetiza, quis est, qui te percussit?
И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65 Et alia multa blasphemantes dicebant in eum.
И друге многе хуле говораху на Њ.
66 Et ut factus est dies, convenerunt seniores plebis, et principes sacerdotum, et Scribae, et duxerunt illum in concilium suum, dicentes: Si tu es Christus, dic nobis.
И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67 Et ait illis: Si vobis dixero, non credetis mihi:
Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68 si autem et interrogavero, non respondebitis mihi, neque dimittetis.
А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 Ex hoc autem erit Filius hominis sedens a dextris virtutis Dei.
Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70 Dixerunt autem omnes: Tu ergo es Filius Dei? Qui ait: Vos dicitis, quia ego sum.
Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71 At illi dixerunt: Quid adhuc desideramus testimonium? ipsi enim audivimus de ore eius.
А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
