Lucam 18
1 Dicebat autem et parabolam ad illos, quoniam oportet semper orare et non deficere,
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 dicens: Iudex quidam erat in quadam civitate, qui Deum non timebat, et hominem non reverebatur.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 Vidua autem quaedam erat in civitate illa, et veniebat ad eum, dicens: Vindica me de adversario meo.
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 Et nolebat per multum tempus. Post haec autem dixit intra se: Etsi Deum non timeo, nec hominem revereor:
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 tamen quia molesta est mihi haec vidua, vindicabo illam, ne in novissimo veniens suggilet me.
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 Ait autem Dominus: Audite quid iudex iniquitatis dicit:
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 Deus autem non faciet vindictam electorum suorum clamantium ad se die ac nocte, et patientiam habebit in illis?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 Dico vobis quia cito faciet vindictam illorum. Verumtamen Filius hominis veniens, putas, inveniet fidem in terra?
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 Dixit autem et ad quosdam, qui in se confidebant tamquam iusti, et aspernabantur ceteros, parabolam istam dicens:
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 Duo homines ascendebant in templum ut orarent: unus Pharisaeus, et alter publicanus.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 Pharisaeus stans, haec apud se orabat: Deus gratias ago tibi, quia non sum sicut ceteri hominum: raptores, iniusti, adulteri: velut etiam hic publicanus.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 ieiuno bis in sabbato: decimas do omnium, quae possideo.
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 Et publicanus a longe stans, nolebat nec oculos ad caelum levare: sed percutiebat pectus suum, dicens: Deus propitius esto mihi peccatori.
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 Dico vobis, descendit hic iustificatus in domum suam ab illo, quia omnis, qui se exaltat, humiliabitur: et qui se humiliat, exaltabitur.
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 Afferebant autem ad illum et infantes, ut eos tangeret. Quod cum viderent discipuli, increpabant illos.
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 Iesus autem convocans illos, dixit: Sinite pueros venire ad me, et nolite vetare eos. talium est enim regnum Dei.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 Amen dico vobis: Quicumque non acceperit regnum Dei sicut puer, non intrabit in illud.
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 Et interrogavit eum quidam princeps, dicens: Magister bone, quid faciens vitam aeternam possidebo? (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 Dixit autem ei Iesus: Quid me dicis bonum? nemo bonus nisi solus Deus.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 Mandata nosti: Non occides: Non moechaberis: Non furtum facies: Non falsum testimonium dices: Honora patrem tuum, et matrem.
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 Qui ait: Haec omnia custodivi a iuventute mea.
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 Quo audito, Iesus ait ei: Adhuc unum tibi deest: omnia quaecumque habes vende, et da pauperibus, et habebis thesaurum in caelo: et veni, sequere me.
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 His ille auditis, contristatus est: quia dives erat valde.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 Videns autem Iesus illum tristem factum, dixit: Quam difficile, qui pecunias habent, in regnum Dei intrabunt!
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 Facilius est enim camelum per foramen acus transire, quam divitem intrare in regnum Dei.
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 Et dixerunt qui audiebant: Et quis potest salvus fieri?
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 Ait illis: Quae impossibilia sunt apud homines, possibilia sunt apud Deum.
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 Ait autem Petrus: Ecce nos dimisimus omnia et secuti sumus te.
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 Qui dixit eis: Amen dico vobis, nemo est, qui reliquit domum, aut parentes, aut fratres, aut uxorem, aut filios propter regnum Dei,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 Assumpsit autem Iesus duodecim, et ait illis: Ecce ascendimus Ierosolymam, et consummabuntur omnia, quae scripta sunt per prophetas de Filio hominis.
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 tradetur enim Gentibus, et illudetur, et flagellabitur, et conspuetur:
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 et postquam flagellaverint, occident eum, et tertia die resurget.
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 Et ipsi nihil horum intellexerunt, et erat verbum istud absconditum ab eis, et non intelligebant quae dicebantur.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 Factum est autem, cum appropinquaret Iericho, caecus quidam sedebat secus viam, mendicans.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 Et cum audiret turbam praetereuntem, interrogabat quid hoc esset.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 Dixerunt autem ei, quod Iesus Nazarenus transiret.
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 Et clamavit, dicens: Iesu fili David miserere mei.
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 Et qui praeibant, increpabant eum ut taceret. Ipse vero multo magis clamabat: Fili David miserere mei.
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 Stans autem Iesus iussit illum adduci ad se. Et cum appropinquasset, interrogavit illum,
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 dicens: Quid tibi vis faciam? At ille dixit: Domine ut videam.
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 Et Iesus dixit illi: Respice, fides tua te salvum fecit.
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 Et confestim vidit, et sequebatur illum magnificans Deum. Et omnis plebs ut vidit, dedit laudem Deo.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
