Iohannem 9
1 Et praeteriens Iesus vidit hominem caecum a nativitate:
И пролазећи виде човека слепог од рођења.
2 et interrogaverunt eum discipuli eius: Rabbi, quis peccavit, hic, aut parentes eius, ut caecus nasceretur?
И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?
3 Respondit Iesus: Neque hic peccavit, neque parentes eius: sed ut manifestentur opera Dei in illo.
Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.
4 Me oportet operari opera eius, qui misit me, donec dies est: venit nox, quando nemo potest operari.
Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.
5 quamdiu sum in mundo, lux sum mundi.
Док сам на свету видело сам свету.
6 Haec cum dixisset, expuit in terram, et fecit lutum ex sputo, et linivit lutum super oculos eius,
Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме,
7 et dixit ei: Vade et lava in natatoria Siloe (quod interpretatur Missus.) Abiit ergo, et lavit, et venit videns.
И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.
8 Itaque vicini, et qui viderant eum prius quia mendicus erat, dicebant: Nonne hic est, qui sedebat, et mendicabat? Alii dicebant: Quia hic est.
А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше?
9 Alii autem: Nequaquam, sed similis est ei. Ille vero dicebat: Quia ego sum.
Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам.
10 Dicebant ergo ei: Quomodo aperti sunt tibi oculi?
Тада му говораху: Како ти се отворише очи?
11 Respondit: Ille homo, qui dicitur Iesus, lutum fecit: et unxit oculos meos, et dixit mihi: Vade ad natatoria Siloe, et lava. Et abii, et lavi, et video.
Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.
12 Et dixerunt ei: Ubi est ille? Ait: Nescio.
Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.
13 Adducunt eum ad Pharisaeos, qui caecus fuerat.
Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп.
14 Erat autem sabbatum quando lutum fecit Iesus, et aperuit oculos eius.
А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи.
15 Iterum ergo interrogabant eum Pharisaei quomodo vidisset. Ille autem dixit eis: Lutum mihi posuit super oculos, et lavi, et video.
Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим.
16 Dicebant ergo ex Pharisaeis quidam: Non est hic homo a Deo, qui sabbatum non custodit. Alii autem dicebant: Quomodo potest homo peccator haec signa facere? Et schisma erat inter eos.
Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима.
17 Dicunt ergo caeco iterum: Tu quid dicis de illo, qui aperuit oculos tuos? Ille autem dixit: Quia propheta est.
Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.
18 Non crediderunt ergo Iudaei de illo, quia caecus fuisset et vidisset, donec vocaverunt parentes eius, qui viderat:
Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао,
19 et interrogaverunt eos, dicentes: Hic est filius vester, quem vos dicitis quia caecus natus est? Quomodo ergo nunc videt?
И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види?
20 Responderunt eis parentes eius, et dixerunt: Scimus quia hic est filius noster, et quia caecus natus est:
А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп,
21 quomodo autem nunc videat, nescimus: aut quis eius aperuit oculos, nos nescimus: ipsum interrogate: aetatem habet, ipse de se loquatur.
А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе.
22 Haec dixerunt parentes eius, quoniam timebant Iudaeos: iam enim conspiraverunt Iudaei, ut si quis eum confiteretur esse Christum, extra synagogam fieret.
Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа.
23 Propterea parentes eius dixerunt: Quia aetatem habet, ipsum interrogate.
Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.
24 Vocaverunt ergo rursum hominem, qui fuerat caecus, et dixerunt ei: Da gloriam Deo. nos scimus quia hic homo peccator est.
Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.
25 Dixit ergo eis ille: Si peccator est, nescio: unum scio, quia caecus cum essem, modo video.
А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим.
26 Dixerunt ergo illi: Quid fecit tibi? quomodo aperuit tibi oculos?
Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје?
27 Respondit eis: Dixi vobis iam, et audistis: quod iterum vultis audire? numquid et vos vultis discipuli eius fieri?
Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?
28 Maledixerunt ergo ei, et dixerunt: Tu discipulus illius sis: nos autem Moysi discipuli sumus.
А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.
29 Nos scimus quia Moysi locutus est Deus: hunc autem nescimus unde sit.
Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је
30 Respondit ille homo, et dixit eis: In hoc enim mirabile est quia vos nescitis unde sit, et aperuit meos oculos:
А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје.
31 scimus autem quia peccatores Deus non audit: sed si quis Dei cultor est, et voluntatem eius facit, hunc exaudit.
А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша.
Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу. (aiōn g165)
33 Nisi esset hic a Deo, non poterat facere quidquam.
Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити.
34 Responderunt, et dixerunt ei: In peccatis natus es totus, et tu doces nos? Et eiecerunt eum foras.
Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.
35 Audivit Iesus quia eiecerunt eum foras: et cum invenisset eum, dixit ei: Tu credis in Filium Dei?
Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег?
36 Respondit ille, et dixit: Quis est, Domine, ut credam in eum?
Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем?
37 Et dixit ei Iesus: Et vidisti eum, et qui loquitur tecum, ipse est.
А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је.
38 At ille ait: Credo Domine. Et procidens adoravit eum.
А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се.
39 Et dixit ei Iesus: In iudicium ego in hunc mundum veni: ut qui non vident videant, et qui vident caeci fiant.
И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.
40 Et audierunt quidam ex Pharisaeis, qui cum ipso erant, et dixerunt ei: Numquid et nos caeci sumus?
И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?
41 Dixit eis Iesus: Si caeci essetis, non haberetis peccatum. nunc vero dicitis: Quia videmus. Peccatum vestrum manet.
Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.
