Iohannem 20
1 Una autem sabbati, Maria Magdalene venit mane, cum adhuc tenebrae essent, ad monumentum: et vidit lapidem sublatum a monumento.
А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.
2 Cucurrit ergo, et venit ad Simonem Petrum, et ad alium discipulum, quem amabat Iesus, et dicit illis: Tulerunt Dominum de monumento, et nescimus ubi posuerunt eum.
Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.
3 Exiit ergo Petrus, et ille alius discipulus, et venerunt ad monumentum.
А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
4 Currebant autem duo simul, et ille alius discipulus praecucurrit citius Petro, et venit primus ad monumentum.
Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.
5 Et cum se inclinasset, vidit posita linteamina, non tamen introivit.
И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.
6 Venit ergo Simon Petrus sequens eum, et introivit in monumentum, et vidit linteamina posita,
Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,
7 et sudarium, quod fuerat super caput eius, non cum linteaminibus positum, sed separatim involutum in unum locum.
И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.
8 Tunc ergo introivit et ille discipulus, qui venerat primus ad monumentum: et vidit, et credidit:
Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.
9 nondum enim sciebant Scripturam, quia oportebat eum a mortuis resurgere.
Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.
10 Abierunt ergo iterum discipuli ad semetipsos.
Онда отидоше опет ученици кућама.
11 Maria autem stabat ad monumentum foris, plorans: Dum ergo fleret, inclinavit se, et prospexit in monumentum:
А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
12 et vidit duos angelos in albis, sedentes, unum ad caput, et unum ad pedes, ubi positum fuerat corpus Iesu.
И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
13 Dicunt ei illi: Mulier, quid ploras? Dicit eis: Quia tulerunt Dominum meum: et nescio ubi posuerunt eum.
И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
14 Haec cum dixisset, conversa est retrorsum, et vidit Iesum stantem: et non sciebat quia Iesus est.
И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
15 Dicit ei Iesus: Mulier, quid ploras? quem quaeris? Illa existimans quia hortulanus esset, dicit ei: Domine, si tu sustulisti eum, dicito mihi ubi posuisti eum: et ego eum tollam.
Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
16 Dicit ei Iesus: Maria. Conversa illa, dicit ei: Rabboni (quod dicitur Magister.)
Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
17 Dicit ei Iesus: Noli me tangere, nondum enim ascendi ad Patrem meum: vade autem ad fratres meos, et dic eis: Ascendo ad Patrem meum, et Patrem vestrum, Deum meum, et Deum vestrum.
Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
18 Venit Maria Magdalene annuncians discipulis: Quia vidi Dominum, et haec dixit mihi.
А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
19 Cum ergo sero esset die illo, una sabbatorum, et fores essent clausae, ubi erant discipuli congregati propter metum Iudaeorum: venit Iesus, et stetit in medio, et dixit eis: Pax vobis.
А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.
20 Et cum hoc dixisset, ostendit eis manus, et latus. Gavisi sunt ergo discipuli, viso Domino.
И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.
21 Dixit ergo eis iterum: Pax vobis. Sicut misit me Pater, et ego mitto vos.
А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
22 Haec cum dixisset, insufflavit: et dixit eis: Accipite Spiritum sanctum:
И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.
23 quorum remiseritis peccata, remittuntur eis: et quorum retinueritis, retenta sunt.
Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
24 Thomas autem unus ex duodecim, qui dicitur Didymus, non erat cum eis quando venit Iesus.
А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.
25 Dixerunt ergo ei alii discipuli: Vidimus Dominum. Ille autem dixit eis: Nisi videro in manibus eius fixuram clavorum, et mittam digitum meum in locum clavorum, et mittam manum meam in latus eius, non credam.
А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.
26 Et post dies octo, iterum erant discipuli eius intus: et Thomas cum eis. Venit Iesus ianuis clausis, et stetit in medio, et dixit eis: Pax vobis.
И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.
27 Deinde dixit Thomae: Infer digitum tuum huc, et vide manus meas, et affer manum tuam, et mitte in latus meum: et noli esse incredulus, sed fidelis.
Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.
28 Respondit Thomas, et dixit ei: Dominus meus, et Deus meus.
И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.
29 Dixit ei Iesus: Quia vidisti me Thoma, credidisti: beati qui non viderunt, et crediderunt.
Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
30 Multa quidem, et alia signa fecit Iesus in conspectu discipulorum suorum, quae non sunt scripta in libro hoc.
А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.
31 Haec autem scripta sunt ut credatis, quia Iesus est Christus Filius Dei: et ut credentes, vitam habeatis in nomine eius.
А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.
