Iohannem 14
1 Non turbetur cor vestrum. Creditis in Deum, et in me credite.
Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте.
2 In domo Patris mei mansiones multae sunt. si quo minus dixissem vobis: Quia vado parare vobis locum.
Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место.
3 Et si abiero, et praeparavero vobis locum: iterum venio, et accipiam vos ad meipsum, ut ubi sum ego, et vos sitis.
И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.
4 Et quo ego vado scitis, et viam scitis.
И куда ја идем знате, и пут знате.
5 Dicit ei Thomas: Domine, nescimus quo vadis: et quo modo possumus viam scire?
Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?
6 Dicit ei Iesus: Ego sum via, veritas, et vita. nemo venit ad Patrem, nisi per me.
Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.
7 Si cognovissetis me, et Patrem meum utique cognovissetis: et amodo cognoscetis eum, et vidistis eum.
Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.
8 Dicit ei Philippus: Domine, ostende nobis Patrem, et sufficit nobis.
Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.
9 Dicit ei Iesus: Tanto tempore vobiscum sum: et non cognovistis me? Philippe, qui videt me, videt et Patrem. Quomodo tu dicis: Ostende nobis Patrem?
Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
10 Non creditis quia ego in Patre, et Pater in me est? Verba, quae ego loquor vobis, a me ipso non loquor. Pater autem in me manens, ipse fecit opera.
Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.
11 Non creditis quia ego in Patre, et Pater in me est?
Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.
12 Alioquin propter opera ipsa credite. Amen, amen dico vobis, qui credit in me, opera, quae ego facio, et ipse faciet, et maiora horum faciet: quia ego ad Patrem vado.
Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом;
13 Et quodcumque petieritis Patrem in nomine meo, hoc faciam: ut glorificetur Pater in Filio.
И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину.
14 Si quid petieritis me in nomine meo, hoc faciam.
И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.
15 Si diligitis me: mandata mea servate.
Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.
16 Et ego rogabo Patrem, et alium paraclitum dabit vobis, ut maneat vobiscum in aeternum, (aiōn g165)
И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек: (aiōn g165)
17 Spiritum veritatis, quem mundus non potest accipere, quia non videt eum, nec scit eum. vos autem cognoscetis eum: quia apud vos manebit, et in vobis erit.
Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.
18 Non relinquam vos orphanos: veniam ad vos.
Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.
19 Adhuc modicum: et mundus me iam non videt. Vos autem videtis me: quia ego vivo, et vos vivetis.
Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.
20 In illo die vos cognoscetis quia ego sum in Patre meo, et vos in me, et ego in vobis.
У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама.
21 Qui habet mandata mea, et servat ea: ille est, qui diligit me. Qui autem diligit me, diligetur a Patre meo: et ego diligam eum, et manifestabo ei meipsum.
Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.
22 Dicit ei Iudas, non ille Iscariotes: Domine, quid factum est, quia manifestaturus es nobis teipsum, et non mundo?
И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету?
23 Respondit Iesus, et dixit ei: Si quis diligit me, sermonem meum servabit, et Pater meus diliget eum, et ad eum veniemus, et mansionem apud eum faciemus:
Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.
24 qui non diligit me, sermones meos non servat. Et sermonem, quem audistis, non est meus: sed eius, qui misit me, Patris.
Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла.
25 Haec locutus sum vobis apud vos manens.
Ово вам казах док сам с вама.
26 Paraclitus autem Spiritus sanctus, quem mittet Pater in nomine meo, ille vos docebit omnia, et suggeret vobis omnia, quaecumque dixero vobis.
А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.
27 Pacem relinquo vobis, pacem meam do vobis: non quomodo mundus dat, ego do vobis. Non turbetur cor vestrum, neque formidet.
Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.
28 Audistis quia ego dixi vobis: Vado, et venio ad vos. Si diligeretis me, gauderetis utique, quia vado ad Patrem: quia Pater maior me est.
Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене.
29 Et nunc dixi vobis prius quam fiat: ut cum factum fuerit, credatis.
И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде.
30 Iam non multa loquar vobiscum. venit enim princeps mundi huius, et in me non habet quidquam.
Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа.
31 Sed ut cognoscat mundus quia diligo Patrem, et sicut mandatum dedit mihi Pater, sic facio. Surgite, eamus hinc.
Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.
