Iacobi 1
1 Iacobus Dei, et Domini nostri Iesu Christi servus, duodecim tribubus, quae sunt in dispersione, salutem.
Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 Omne gaudium existimate fratres mei, cum in tentationes varias incideritis:
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 scientes quod probatio fidei vestrae patientiam operatur.
Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 Patientia autem opus perfectum habet: ut sitis perfecti et integri in nullo deficientes.
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 Si quis autem vestrum indiget sapientia, postulet a Deo, qui dat omnibus affluenter, et non improperat: et dabitur ei.
Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 Postulet autem in fide nihil haesitans: qui enim haesitat, similis est fluctui maris, qui a vento movetur et circumfertur.
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 non ergo aestimet homo ille quod accipiat aliquid a Domino.
Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 Vir duplex animo inconstans est in omnibus viis suis.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 Glorietur autem frater humilis in exaltatione sua:
А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 dives autem in humilitate sua, quoniam sicut flos foeni transibit:
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 exortus est enim sol cum ardore, et arefecit foenum, et flos eius decidit, et decor vultus eius deperiit: ita et dives in itineribus suis marcescet.
Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 Beatus vir, qui suffert tentationem: quoniam cum probatus fuerit, accipiet coronam vitae, quam repromisit Deus diligentibus se.
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Nemo cum tentatur, dicat quoniam a Deo tentatur: Deus enim intentator malorum est: ipse autem neminem tentat.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 Unusquisque vero tentatur a concupiscentia sua abstractus, et illectus.
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Deinde concupiscentia cum conceperit, parit peccatum: peccatum vero cum consummatum fuerit, generat mortem.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 Nolite itaque errare fratres mei dilectissimi.
Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Omne datum optimum, et omne donum perfectum desursum est, descendens a Patre luminum, apud quem non est transmutatio, nec vicissitudinis obumbratio.
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 Voluntarie enim genuit nos verbo veritatis, ut simus initium aliquod creaturae eius.
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 Scitis fratres mei dilectissimi. Sit autem omnis homo velox ad audiendum: tardus autem ad loquendum, et tardus ad iram.
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 Ira enim viri, iustitiam Dei non operatur.
Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 Propter quod abiicientes omnem immunditiam, et abundantiam malitiae, in mansuetudine suscipite insitum verbum, quod potest salvare animas vestras.
Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 Estote autem factores verbi, et non auditores tantum: fallentes vosmetipsos.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Quia si quis auditor est verbi, et non factor: hic comparabitur viro consideranti vultum nativitatis suae in speculo:
Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 consideravit enim se, et abiit, et statim oblitus est qualis fuerit.
Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 Qui autem perspexerit in lege perfectae libertatis, et permanserit in ea, non auditor obliviosus factus, sed factor operis: hic beatus in facto suo erit.
Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 Si quis autem putat se religiosum esse, non refrenans linguam suam, sed seducens cor suum, huius vana est religio.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 Religio munda, et immaculata apud Deum et Patrem, haec est: Visitare pupillos, et viduas in tribulatione eorum, et immaculatum se custodire ab hoc saeculo.
Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
