Galatas 3

1 O insensati Galatae, quis vos fascinavit non obedire veritati, ante quorum oculos Iesus Christus proscriptus est, in vobis crucifixus?

О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

2 Hoc solum a vobis volo discere: Ex operibus legis Spiritum accepistis, an ex auditu fidei?

Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере?

3 Sic stulti estis, ut cum spiritu coeperitis, nunc carne consummamini?

Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете?

4 Tanta passi estis sine causa? si tamen sine causa.

Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

5 Qui ergo tribuit vobis Spiritum, et operatur virtutes in vobis: ex operibus legis, an ex auditu fidei?

Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?

6 Sicut scriptum est: Abraham credidit Deo, et reputatum est illi ad iustitiam.

Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду.

7 Cognoscite ergo quia qui ex fide sunt, ii sunt filii Abrahae.

Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере.

8 Providens autem Scriptura quia ex fide iustificat Gentes Deus, praenunciavit Abrahae: Quia benedicentur in te omnes Gentes.

А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.

9 Igitur qui ex fide sunt, benedicentur cum fideli Abraham.

Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом.

10 Quicumque enim ex operibus legis sunt, sub maledicto sunt. Scriptum est enim: Maledictus omnis, qui non permanserit in omnibus, quae scripta sunt in Libro legis ut faciat ea.

Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

11 Quoniam autem in lege nemo iustificatur apud Deum, manifestum est quia iustus ex fide vivit.

А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће.

12 Lex autem non est ex fide, sed, Qui fecerit ea homo, vivet in illis.

А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе.

13 Christus nos redemit de maledicto legis, factus pro nobis maledictum: quia scriptum est: Maledictus omnis qui pendet in ligno:

Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:

14 ut in Gentibus benedictio Abrahae fieret in Christo Iesu, ut pollicitationem Spiritus accipiamus per fidem.

Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру.

15 Fratres (secundum hominem dico) tamen hominis confirmatum testamentum nemo spernit, aut superordinat.

Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.

16 Abrahae dictae sunt promissiones, et semini eius. Non dicit: Et seminibus, quasi in multis: sed quasi in uno: Et semini tuo, qui est Christus.

А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.

17 Hoc autem dico, testamentum confirmatum a Deo: quae post quadringentos et triginta annos facta est Lex, non irritum facit ad evacuandam promissionem.

Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

18 Nam si ex lege hereditas, iam non ex promissione. Abrahae autem per repromissionem donavit Deus.

Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

19 Quid igitur lex? Propter transgressionem posita est donec veniret semen, cui promiserat, ordinata per angelos in manu mediatoris.

Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

20 Mediator autem unius non est: Deus autem unus est.

Али посредник није једног; а Бог је један.

21 Lex ergo adversus promissa Dei? Absit. Si enim data esset lex, quae posset vivificare, vere ex lege esset iustitia.

Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда.

22 Sed conclusit Scriptura omnia sub peccato, ut promissio ex fide Iesu Christi daretur credentibus.

Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.

23 Prius autem quam veniret fides, sub lege custodiebamur conclusi in eam fidem, quae revelanda erat.

А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.

24 Itaque lex paedagogus noster fuit in Christo, ut ex fide iustificemur.

Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.

25 At ubi venit fides, iam non sumus sub paedagogo.

А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.

26 Omnes enim filii Dei estis per fidem, quae est in Christo Iesu.

Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;

27 Quicumque enim in Christo baptizati estis, Christum induistis.

Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

28 Non est Iudaeus, neque Graecus: non est servus, neque liber: non est masculus, neque femina. Omnes enim vos unum estis in Christo Iesu.

Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

29 Si autem vos Christi: ergo semen Abrahae estis, secundum promissionem heredes.

А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.