Thessalonicenses Ii 2
1 Rogamus autem vos fratres per adventum Domini nostri Iesu Christi, et nostrae congregationis in ipsum:
Али вас молимо, браћо, за долазак Господа нашег Исуса Христа, и за наш састанак у Њему,
2 ut non cito moveamini a vestro sensu, neque terreamini, neque per spiritum, neque per sermonem, neque per epistolam tamquam per nos missam, quasi instet dies Domini.
Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.
3 Nequis vos seducat ullo modo: quoniam nisi venerit discessio primum, et revelatus fuerit homo peccati, filius perditionis,
Да вас нико не превари никаквим начином; јер неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли,
4 qui adversatur, et extollitur supra omne, quod dicitur Deus, aut quod colitur, ita ut in templo Dei sedeat ostendens se tamquam sit Deus.
Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог.
5 Non retinetis quod cum adhuc essem apud vos, haec dicebam vobis?
Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био?
6 Et nunc quid detineat scitis, ut reveletur in suo tempore.
И сад знате шта задржава да се не јави у своје време.
7 Nam mysterium iam operatur iniquitatis: tantum ut qui tenet nunc, teneat, donec de medio fiat.
Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава.
8 Et tunc revelabitur ille iniquus, quem Dominus Iesus interficiet spiritu oris sui, et destruet illustratione adventus sui eum:
Па ће се онда јавити безаконик, ког ће Господ Исус убити духом уста својих, и искоренити светлошћу доласка свог;
9 cuius est adventus secundum operationem satanae in omni virtute, et signis, et prodigiis mendacibus,
Ког је долазак по чињењу сотонином са сваком силом, и знацима и лажним чудесима,
10 et in omni seductione iniquitatis iis, qui pereunt: eo quod charitatem veritatis non receperunt ut salvi fierent.
И са сваком преваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли.
11 Ideo mittet illis Deus operationem erroris ut credant mendacio,
И зато ће им Бог послати силу преваре, да верују лажи;
12 ut iudicentur omnes, qui non crediderunt veritati, sed consenserunt iniquitati.
Да приме суд сви који не вероваше истини, него волеше неправду.
13 Nos autem debemus gratias agere Deo semper pro vobis fratres dilecti a Deo, quod elegerit vos Deus primitias in salutem in sanctificatione spiritus, et in fide veritatis:
А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубазна Господу! Што вас је Бог од почетка изабрао за спасење у светињи Духа и вери истине.
14 in qua et vocavit vos per Evangelium nostrum in acquisitionem gloriae Domini nostri Iesu Christi.
У које вас дозва јеванђељем нашим, да добијете славу Господа нашег Исуса Христа.
15 Itaque fratres state: et tenete traditiones, quas didicistis, sive per sermonem, sive per epistolam nostram.
Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше.
16 Ipse autem Dominus noster Iesus Christus, et Deus et Pater noster, qui dilexit nos, et dedit consolationem aeternam, et spem bonam in gratia, (aiōnios g166)
А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, коме омилесмо и даде нам утеху вечну и наду добру у благодати, (aiōnios g166)
17 exhortetur corda vestra, et confirmet in omni opere, et sermone bono.
Да утеши срца ваша и да вас утврди у свакој речи и делу добром.
