Petri Ii 3
1 Hanc ecce vobis, charissimi, secundam scribo epistolam, in quibus vestram excito in commonitione sinceram mentem:
Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,
2 ut memores sitis eorum, quae praedixi verborum a sanctis Prophetis, et Apostolorum vestrorum, praeceptorum Domini et Salvatoris.
Да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса.
3 hoc primum scientes, quod venient in novissimis diebus in deceptione illusores, iuxta proprias concupiscentias ambulantes,
И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,
4 dicentes: Ubi est promissio, aut adventus eius? ex quo enim patres dormierunt, omnia sic perseverant ab initio creaturae.
И говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења.
5 Latet enim eos hoc volentes, quod caeli erant prius, et terra, de aqua, et per aquam consistens Dei verbo:
Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.
6 per quae, ille tunc mundus aqua inundatus periit.
Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.
7 Caeli autem, qui nunc sunt, et terra eodem verbo repositi sunt, igni reservati in diem iudicii, et perditionis impiorum hominum.
А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи.
8 Unum vero hoc non lateat vos, charissimi, quia unus dies apud Dominum sicut mille anni, et mille anni sicut dies unus.
Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан.
9 Non tardat Dominus promissionem suam, sicut quidam existimant: sed patienter agit propter vos, nolens aliquos perire, sed omnes ad poenitentiam reverti.
Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.
10 Adveniet autem dies Domini ut fur: in quo caeli magno impetu transient, elementa vero calore solventur, terra autem et quae in ipsa sunt opera, exurentur.
Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће.
11 Cum igitur haec omnia dissolvenda sunt, quales oportet vos esse in sanctis conversationibus, et pietatibus,
Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,
12 expectantes, et properantes in adventum diei Domini, per quem caeli ardentes solventur, et elementa ignis ardore tabescent?
Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?
13 Novos vero caelos, et novam terram, et promissa ipsius expectamus, in quibus iustitia habitat.
Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи.
14 Propter quod charissimi haec expectantes, satagite immaculati, et inviolati ei inveniri in pace.
Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру.
15 et Domini nostri longanimitatem, salutem arbitremini: sicut et charissimus frater noster Paulus secundum datam sibi sapientiam scripsit vobis,
И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.
16 sicut et omnibus epistolis, loquens in eis de his, in quibus sunt quaedam difficilia intellectu, quae indocti, et instabiles depravant, sicut et ceteras Scripturas, ad suam ipsorum perditionem.
Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.
17 Vos igitur fratres praescientes custodite, ne insipientium errore traducti excidatis a propria firmitate.
А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;
The Great Flood
