Corinthios Ii 6

1 Adiuvantes autem exhortamur ne in vacuum gratiam Dei recipiatis.

Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

2 Ait enim: Tempore accepto exaudivi te, et in die salutis adiuvi te. Ecce nunc tempus acceptabile, ecce nunc dies salutis.

Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!

3 nemini dantes ullam offensionem, ut non vituperetur ministerium nostrum:

Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

4 sed in omnibus exhibeamus nosmetipsos sicut Dei ministros in multa patientia, in tribulationibus, in necessitatibus, in angustiis,

Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,

5 in plagis, in carceribus, in seditionibus, in laboribus, in vigiliis, in ieiuniis,

У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

6 in castitate, in scientia, in longanimitate, in suavitate, in Spiritu sancto, in charitate non ficta,

У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

7 in verbo veritatis, in virtute Dei, per arma iustitiae a dextris, et a sinistris,

У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,

8 per gloriam, et ignobilitatem, per infamiam, et bonam famam: ut seductores, et veraces, sicut qui ignoti, et cogniti:

Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

9 quasi morientes, et ecce vivimus: ut castigati, et non mortificati:

Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,

10 quasi tristes, semper autem gaudentes: sicut egentes, multos autem locupletantes: tamquam nihil habentes, et omnia possidentes.

Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

11 Os nostrum patet ad vos, o Corinthii, cor nostrum dilatatum est.

Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.

12 Non angustiamini in nobis: angustiamini autem in visceribus vestris:

Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.

13 eandem autem habentes remunerationem, tamquam filiis dico: dilatamini et vos.

А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.

14 Nolite iugum ducere cum infidelibus. Quae enim participatio iustitiae cum iniquitate? Aut quae societas luci ad tenebras?

Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?

15 Quae autem conventio Christi ad Belial? Aut quae pars fideli cum infideli?

Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?

16 Quis autem consensus templo Dei cum idolis? Vos enim estis templum Dei vivi, sicut dicit Deus: Quoniam inhabitabo in illis, et inambulabo inter eos, et ero illorum Deus, et ipsi erunt mihi populus.

Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

17 Propter quod exite de medio eorum, et separamini, dicit Dominus, et immundum ne tetigeritis:

Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

18 et ego recipiam vos: et ero vobis in patrem, et vos eritis mihi in filios, et filias, dicit Dominus omnipotens.

И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.