Petri I 4
1 Christo igitur passo in carne, et vos eadem cogitatione armamini: quia qui passus est in carne, desiit a peccatis:
Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха,
2 Ut iam non desideriis hominum, sed voluntati Dei, quod reliquum est in carne vivat temporis.
Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.
3 Sufficit enim praeteritum tempus ad voluntatem Gentium consummandam his, qui ambulaverunt in luxuriis, desideriis, vinolentiis, comessationibus, potationibus ebrietatibus, et illicitis idolorum cultibus.
Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима.
4 In quo admirantur non concurrentibus vobis in eamdem luxuriae confusionem, blasphemantes.
Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.
5 Qui reddent rationem ei, qui paratus est iudicare vivos et mortuos.
Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.
6 Propter hoc enim et mortuis evangelizatum est: ut iudicentur quidem secundum homines in carne, vivant autem secundum Deum in Spiritu.
Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом.
7 Omnium autem finis appropinquavit. Estote itaque prudentes, et vigilate in orationibus.
А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама.
8 Ante omnia autem, mutuam in vobismetipsis charitatem continuam habentes: quia charitas operit multitudinem peccatorum.
А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха,
9 Hospitales invicem sine murmuratione:
Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;
10 Unusquisque, sicut accepit gratiam, in alterutrum illam administrantes, sicut boni dispensatores multiformis gratiae Dei.
И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.
11 Si quis loquitur, quasi sermones Dei: si quis ministrat, tamquam ex virtute, quam administrat Deus: ut in omnibus honorificetur Deus per Iesum Christum: cui est gloria, et imperium in saecula saeculorum: Amen. (aiōn g165)
Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин. (aiōn g165)
12 Charissimi, nolite peregrinari in fervore, qui ad tentationem vobis fit, quasi novi aliquid vobis contingat:
Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;
13 sed communicantes Christi passionibus gaudete, ut et in revelatione gloriae eius gaudeatis exultantes.
Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље.
14 Si exprobramini in nomine Christi, beati eritis: quoniam quod est honoris, gloriae, et virtutis Dei, et qui est eius Spiritus, super vos requiescit.
Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.
15 Nemo autem vestrum patiatur ut homicida, aut fur, aut maledicus, aut alienorum appetitor.
Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове;
16 Si autem ut Christianus, non erubescat: glorificet autem Deum in isto nomine.
А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.
17 quoniam tempus est ut incipiat iudicium a domo Dei. Si autem primum a nobis: quis finis eorum, qui non credunt Dei Evangelio?
Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу?
18 Et si iustus quidem vix salvabitur, impius, et peccator ubi parebunt?
И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити?
19 Itaque et hi, qui patiuntur secundum voluntatem Dei, fideli Creatori commendent animas suas in benefactis.
Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.
